Савети за преживљавање од правог бродоломника

Роман канадског писца Јана Мартела о дечаку који 227 дана плута океаном у чамцу за спасавање са тигром добио је Букерову награду и 36 недеља био на листи бестселера „Њујорк тајмса”, али се веровало да се ова чудесна прича тешко може преточити на филмско платно. Амерички редитељ тајванског порекла, оскаровац Анг Ли, показао је да може. „Пијев живот 3Д”, по истоименој књизи из 2001, добио је веома похвалне критике и три номинације за „Златни глобус”, и од сутра ће бити приказиван у домаћим биоскопима.

У средишту приче је 16-годишњи Индијац Пи (глуми га дебитант Сурај Шарма), који после бродолома остаје на чамцу за спасавање са бенгалским тигром. Његова породица, власници зоолошког врта, била је на путу да се исели у Канаду када се догодила несрећа.

У овој причи о преживљавању и искуствима која инспиришу за даље животне борбе канадски писац помиње свог колегу, Американца Стивена Калахана (60), који је доживео сличну судбину.

У авантуру је кренуо 1982. године, из Енглеске ка Карибима, али брод је ударио, вероватно, у кита, и почео да пропушта воду. Калахан је прешао у чамац за спасавање и наредна два и по месеца живео као морски „пећински човек”. Спавао је испод надстрешнице, у врећи за спавање. Требало му је 76 дана док није допловио до Гвадалупеа, највише захваљујући соларним филтерима који су пречишћавали морску воду.

– Обично сам јео дорадо, врсту рибе која често може да се нађе у тропским водама. То је прилично велика риба, па сам јео прво унутрашње органе, да се не би покварили. Остатак бих раскомадао и оставио да се суши на сунцу – испричао је прави бродоломник.

Калахан је редитељу Лију био нека врста саветника на тему преживљавања. Као младић био је опчињен морем и искусан морепловац још пре него што је завршио средњу школу.

– Узео бих мало рибе, гутљај воде, гледао бих сунце кроз надстрешницу и мислио: „Ах, овакав би живот требало да буде”. У ствари, пролазиш кроз исте емоције, успоне и падове, као у нормалном животу – каже инжењер бродоградње с дипломом филозофског факултета.

До острва Мари-Галанте, близу обале Гвадалупе, стигао је са 30 одсто мањом тежином и ранама од соли. Период после преживљавања показао се као нова врста преживљавања.  

– Неко време је било као ураган, а онда сам се поново уклопио са пријатељима и породицом. За мене је то било духовно искуство. Уочио сам своју везу са универзумом и схватио у шта верујем, поготово када је реч о мом односу са људима.

Снага коју је стекао помаже му да прође кроз још једно тестирање способности за преживљавање, јер му је недавно дијагностикована леукемија.

– Живот не одлази, ризици не одлазе. Постоје људи који покушавају да се сакрију од ризика, да смање број ризичних ситуација у животу, али по мени, не постоји ништа рискантније од тога – поручује Калахан.

Анг Ли сматра да је књига фасцинантна, јер показује како причање приче животу даје смисао.

– Попут Пија, који је истражио различите вероисповести, ми покушавамо да нађемо смисао у животу и вери. Али вера више нема смисла. Имамо у свету такве сукобе због религије да нам је потребан нови основ. Приче романа и филма то нуде – поручује редитељ.

----------------------------------------------

И компјутерски и прави тигар

У визуелном 3Д спектаклу „Пијев живот 3Д” од 960 снимака само у 270 нису коришћени визуелни ефекти. У 85 одсто сцена у којима се појављује тигар реч је о компјутерски генерисаној слици.

Океан је дочаран у базену за симулацију таласа.

Око 600 дигиталних уметника три године је радило на шест локација широм света. Резултат је такав да је редитељ, у једном тренутку, гледајући снимак анимираног тигра, питао да ли је то Кинг. Тако се зове прави бенгалски тигар који је коришћен на снимањима, али никад истовремено са глумцима.