Признавање геноцида није предуслов за сарадњу

Од нашег специјалног извештача

Јереван – Јерменија се налази у веома компликованом геостратешком положају, граничи са Ираном, Грузијом, Турском и Азербејџаном, а пријатељске односе има само са Техераном и Тбилисијем. Због тога, али и због своје величине (нешто више од три милиона становника), земља мора да води вешту дипломатију која ће јој обезбедити што више пријатеља у свим деловима света, објашњава у разговору за „Политику” заменик јерменском министра спољних послова Ашот Овакимјан.

Разговарамо на српском језику, јер је заменик министра дипломирани србиста са докторатом московског Института за балканолошка истраживања, на тему „Културне и књижевне везе Срба и Јермена у 19. веку”.

Може ли се условно рећи да спољна политика Јерменије „нагиње” Западу или Истоку?

Водимо разноврсну спољну политику јер је Јерменији потребан економски развој, успостављање демократије и пре свега мир. Да бисмо то остварили не смемо да играмо на неким контрадикцијама и противречностима између великих блокова, него је неопходно да се сви интереси обједине и да се осигура безбедност ове мале земље која има много безбедносних проблема. Зашто морамо да бирамо и да се изјашњавамо за једну страну када можемо да бирамо и да се изјаснимо за више?

Да, али ако бисмо конкретизовали питање – Европска унија или Евроазијска унија која се све чешће помиње као наследница бившег Совјетског Савеза?

За нас је ЕУ важан партнер, иако јако добро знамо да ми сутра нећемо бити чланица. Ипак, захваљујући иницијативи ЕУ о специјалним везама са нашим регионом под називом Источно партнерство, имамо заиста повољну комуникацију са Бриселом. У партнерство улазе још Украјина, Белорусија, Молдавија, Грузија и Азербејџан. То је веома повољна сарадња, па ће тако од 10. јануара следеће године бити уведен безвизни режим за грађане ЕУ који долазе у Јерменију, као и олакшице за наше грађане који путују тамо. После ће уследити визна либерализација. Што се тиче Евроазијске уније, за коју још не знамо шта би могла да представља, ако увидимо да може да буде корисна, зашто да не. То је ипак огромно тржиште. Зашто не бисмо дискутовали о свему уместо да одмах кажемо да или не.

Евроазијска унија значи Русија...

Москва је наш веома значајна пријатељ и стратешки партнер на економском, културном и безбедносном плану. Истовремено, међутим, имамо одличне односе и са САД где делује наша јака дијаспора. Америка игра значајну улогу у развоју Јерменије и од ње добијамо једу од највиших хуманитарних помоћи и развојних пројеката. Ту су наравно и наши добри суседи Иран и Грузија.

Помињете безбедност земље. Колико је за њу важна припадност војним блоковима?

Јерменија је чланица Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) у којој су још Русија, Белорусија, Казахстан, Таџикистан и Киргизија. Поента савеза је узајамно помагање ради одржавања безбедности у овом региону. Будући да смо већ чланица једног безбедносног блока не можемо и не желимо да уђемо у НАТО, али са Северноатлантском алијансом сарађујемо врло активно.

Колико признавање и осуда геноцида над Јерменима са почетка 20. века обликује вашу спољну политику?

Признавање геноцида је један од наших најважнијих праваца спољне политике зато што геноцид над Јерменима није само својина јерменског народа. Иронија је судбине да реч која је створена да опише обим и страхоту трагедије која се догодила – неке земље данас неће да признају. Задовољни смо што је око 30 земаља у свету признало геноцид, и то не само над једним народом него као универзални злочин који се не може поновити. Важно је да га призна и једна земља која је за то одговорна, а то је модерна Турска

Да ли је турско признавање геноцида јерменски предуслов за успостављање дипломатских односа?

Не. Јерменски народ је много трпео због затворених граница са Турском, али земља ипак није стављала као предуслов признавање геноцида за успостављање дипломатских односа. Уопште није било говора ни о каквим предусловима ни са јерменске ни са турске стране. Предуслови су искрсли касније. Појавио се Азербејџан са неким својим захтевима, претњама и онда је дошло до нератификовања протокола о успостављању дипломатских односа у турском парламенту, и ми сада немамо практично никакве званичне односе са Турском. Граница је затворена и све се одвија преко трећих земаља, што је нонсенс у 21. веку.

----------------------------------------------------------------------

Косово није Нагорно-Карабах

Јерменија није признала Косово, премда неки сматрају да би то било логично будући да прижељкујете признавање независности Нагорно-Карабаха?

Плашим се да логика често није добар помоћник јер формализовање ствари често долази до неразумевања чак и међу тако историјски блиским народима као што су Срби и Јермени. Логика ту не помаже јер сваки сукоб, свака ситуација има своју специфичност. Оно што се десило на Косову и на Карабаху је апсолутно друга историјска подлога.