Бугарска, нова препрека Скопљу на ЕУ путу

Скопље – Македонија је још једном блокирана у Бриселу. Иако су македонски медији, па и представници власти, пре последњег овогодишњег заседања Европског савета у Бриселу најављивали да би Скопље могло да добије датум за почетак преговора за чланство у Европској унији, а македонски министар спољних послова Никола Поповски на састанку с државном секретарком САД Хилари Клинтон затражио америчку помоћ, све је било узалуд.

Да ће исход по Македонију на самиту у Бриселу, на којем је разматран процес европских интеграција држава западног Балкана, бити негативан, било је видљиво већ након изјава шефа грчке дипломатије Димитриса Аврамопулоса, извештава Ал Џазира Балкан.

„Јачање национализма и популизма у неким суседним земљама извор је велике забринутости. Јасно и гласно сам рекао свима да је такво понашање неприхватљиво. Земље кандидати за чланство, независно од тога да ли је реч о НАТО-у или ЕУ, морају да поштују принципе и вредности уједињење Европе. Сви критерији и услови за чланство се морају комплетно испунити”, поручио је Аврамопулос.

Европски комесар за проширење Штефан Филе је уочи самита ЕУ рекао да је, што се Македоније тиче, решење могуће једино с отвореном политиком Скопља према суседима, пре свега Бугарској и Грчкој.

Он је рекао да је меморандум који је Атина понудила Македонији добра основа за наставак разговора, да је Грчка увелико променила ранији непомирљиви став и да Скопље не би требало да пропусти своју шансу.

У међувремену се у односе Грчке и Македоније изненада умешала и Бугарска. У неколико наврата је бугарски председник Росен Плевнелијев изјавио да „наредни извештај Европске комисије (ЕК) за напредак Македоније није адекватан улози Скопља у процесима регионалне сарадње”.

Он је упозорио да „Бугарска снажно подржава европску перспективу Македоније, али наша подршка није безусловна”. Бугарски председник је нагласио да је у свом извештају ЕК изнела став да су односи између Софије и Скопља „пример добросуседства, али да се он не слаже с таквим ставом Брисела”.

Плевнелијев је изразио жаљење што се у Македонији „истрајава на националистичкој реторици и дискриминаторским поступцима према грађанима који се изјашњавају као Бугари”, и како је против постављања „свакојаких препрека представницима бугарске привреде и бизниса”.

„Ми не негирамо европску перспективу Македоније, помажемо и подржавамо Скопље, али они још нису спремни за то”, наставио је Плевнелијев.

Он је понудио да се организују заједничке прославе историјских догађаја и позвао Македонију да поштује потписану Декларацију о добросуседству из 1999. Чак је понудио да буде потписан нов сличан договор.

Једна од најутицајнијих бугарских агенција НЦИОМ објавила је недавно истраживање јавног мњења према коме 44 одсто анкетираних сматра да Бугарска може да подржи Македонију на европском путу само ако у овој земљи „престане антибугарска пропаганда”.

Званичне власти у Скопљу негирају да у овој земљи постоји бугарска мањина. Према последњем попису становништва, у Македонији се пре десетак година укупно 1.417 особа определило као Бугари. Међутим, до краја прошле године више од 35.000 Македонаца добило је бугарско држављанство, а још десетине хиљада су поднеле молбе и очекују да им се бугарско држављанство додели у наредном периоду.

Комисија за држављанство у Председништву Бугарске није хтела да коментарише ове податке.

Судећи према изјавама председника Плевнелијева, Софија ће, уз Атину, постати други „камен спотицања” на евроатлантском путу Македоније.