Унакрсна процена ипак ће коштати богаташе

Најава Млађана Динкића, министра финансија, да богати могу од 1. јануара 2013. године да очекују сасвим нову процену вредности имовине наметнула је питање могу ли се уопште богаташи који не пријављују своју имовину истерати на чистац.

У Пореској управи тврде да могу.

– Циљ Пореске управе је да спровођењем контроле ових пореских обвезника уведе принцип правичности плаћања пореских обавеза сразмерно оствареном дохотку. Односно да у потпуности и истинито прикаже остварени доходак самог пореског обвезника, али и да превентивно делује на поштовање закона који прописује унакрсну процену имовине и прихода, каже у разговору за „Политику”, Љиљана Ковачевић, директор у Пореској управи која ће ову функцију обављати до ступања на дужност новог директора, ког је влада именовала у четвртак.

Порезници су нам унакрсну процену и сликовито приказали на примеру обвезника који је 1. јануара пријавио да поседује имовину вредну 55 милиона динара, при чему је у поступку контроле утврђено да је последњег дана исте године вредност његове имовине била дупло већа – 107,5 милиона динара. У истом периоду он је зарадио 29 милиона динара.

Методом унакрсне процене за исти период, утврђена је прираст имовине, од око 52,5 милиона динара

С обзиром на то, објашњава Ковачевић, да непријављени приход у овом периоду износи 23,5 милиона динара и да он истовремено  представља и основицу за опорезивање, овај порески обвезник ће морати да по стопи од 20 одсто плати порез на остале приходе, што је око 4,7 милиона динара. Значи, толико ће га коштати то што је лажно пријавио своје приходе.

Ковачевић објашњава да се у процесном смислу контрола остварених прихода методом унакрсне процене неће разликовати од других контрола које Пореска управа свакодневно спроводи.

Упитана колико је у овој години укупно новца наплаћено од 500 највећих дужника правних лица са списка Пореске управе коју они тромесечно ажурирају, Ковачевић каже да је укупно по свим јавним приходима наплаћено 18,6 милијарди динара.

– Дуг код 500 правних лица са списка дужника износио је 384,21 милијарду динара од чега је 266,12 милијарди камата. Ненаплатив дуг  постоји код 458 предузећа и то у вредности 360,74 милијарди динара. Разлог зашто се тај новац не може наплатити је што су те фирме или у стечају, или се ради о угашеним предузећима, или су у поступку приватизације, реструктурирања... Наплата се могла спровести само код 42 предузећа, објашњава Ковачевић.

Кад је у питању 500 највећих дужника предузетника дуг је износио 9,22 милијарде динара, од чега је камата 5,52 милијарде. Од 389 обвезника предузетника који су одјавили занатску радњу, којима је одузет ПИБ или дуг застарео за наплату, ненаплаћена потраживања износе 7,48 милијарди динара.

Укупно је, дакле, каже наша саговорница, у 2012. години код 500 највећих дужника предузетника наплаћено 82,2 милијарде динара.

У јануару 2013. године, са пресеком стања дуга на дан 31. децембра 2012. године, Пореска управа објавиће нови списак дужника, најављује Ковачевић.

Када је реч о новинама у пореској политици за 2013. годину, посебно у делу акцизне политике, Ковачевић каже, да је циљ предложеног законског решења, када су у питању акцизе на деривате постепено изједначавање акциза на моторне бензине, гасна уља и ТНГ.

– У наредном периоду акцизе на безоловни бензин и гасна уља биће изједначене, с тим да што би акциза на течни нафтни гас (ТНГ), као еколошко гориво, а сагласно законодавству ЕУ, остала нешто нижа.   

Прописано је да купац, крајњи корисник деривата који кроз купопродајну цену сноси трошак пуног износа прописане акцизе, има право на повраћај дела или пуног износа плаћене акцизе у зависности од намене деривата.

– Измењен је део који се односи на обрачунавање и плаћање акцизе на цигарете тако што је прописана обавеза произвођачима и увозницима ове робе да при свакој промени акцизе, изврше пописзатечених залиха цигарета (у паклицама) у свим складиштима, осим у акцизном складишту и да под условима и на начин прописан овим законом на затечене залихе цигарета обрачунају и плате акцизу, објашњава Ковачевић.

Када је реч о изменама и допунама Закона о ПДВ-у, прописано је да се малим обвезником сматра лице чији укупан промет у претходних 12 месеци није био већи од осам милиона динара.