САД пред дилемом: мање или више оружја

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Директан пренос комеморације у Њутауну, граду у држави Конектикат где је прошлог петка убијено 20 ђака првака, показао је свеамеричку солидарност са болом унесрећених породица. У церемонији, на којој су молитве и речи утехе изговарали свештеници локалних хришћанских цркава, рабини јеврејских синагога и представници исламске заједнице, појавио се и „врховни утешитељ” нације, председник Барак Обама.

Пре тога, неко време је провео изјављујући саучешће ожалошћеним породицама, у посебним сусретима са сваком. А у дворани средње школе Њутауна одржао је 18-минутни говор, у којем је изнео оно што о овој трагедији мисли као родитељ, али и наговестио како га она обавезује као политичара.

Његова главна порука кад је реч о овом другом била је да ће учинити све што му омогућава положај на којем је „да се спрече нове трагедије као што је ова”.

Није додуше поменуо неку конкретну законодавну иницијативу, али је наговестио промену досадашњег односа према проблему оружаног насиља и контроле оружја, који му у прве четири године мандата нису били приоритет. „Шта нам је алтернатива?”, упитао се. „Да овакве догађаје прихватимо као рутину?”

Али после овог говора остала је дилема: да ли ће се заиста нешто променити у екстремним америчким слободама кад је реч о промету и ношењу оружја. Медијске процене су да посебност најновијег масовног убиства чије су жртве невине да невиније не могу бити – двадесет ђака од 6 и 7 година – могла би да буде прекретница, али се у исто време указује и на политичке реалности које су досада успешно блокирале сваку иницијативу да САД у овом погледу постану „нормална” земља: да ограничавањем једне слободе (куповине и ношења оружја), гарантују друге (јавну безбедност пре свега).

У прва три дана после трагедије заговорници „наоружавања народа” били су у дефанзиви: чак 13 најпознатијих промотора Другог амандмана на Устав који регулише ову материју одбили су у недељу позиве великих ТВ мрежа да коментаришу најновији масакр.

На другој страни, они који су за оштрију регулативу у овој деликатној области сматрају да је ово прилика која се не сме пропустити. За почетак, захтев је да се врати федерална забрана промета јуришног оружја (полуатоматске и аутоматске пушке из војних арсенала или њихове цивилне верзије), која је истекла 2004. године.

Да ли ће се у овоме или некој другој законској иницијативи успети, велико је питање. Оно што је амерички парадокс, то је да, упркос учесталим масовним убиствима попут најновијег, јавна подршка оштријој контроли оружја опада, уместо да расте. Док је почетком деведесетих готово 80 одсто Американаца било за тако нешто, та подршка је, према истраживању Галупа, у 2010. износила само 44 одсто. Истраживање које су ове године спровели „Вашингтон пост” и телевизија Еј-Би-Си, показало је да је, међу регистрованим бирачима, 50 одсто „за”, а 48 одсто против стриктније контроле.

Проблем је и у томе што Устав само констатује да је право на поседовање и ношење ватреног оружја загарантовано, док се детаљи уређују законима сваке од 50 чланица уније. Са толико неусклађености да се на Европску унију и њене „хармонизоване” прописе може гледати као на веома централизовану федерацију.

Ево неколико драстичних примера: у Вермонту закон дозвољава да скривено оружје (под условом да се не види) могу слободно да купују и да га носе и 16-годишњаци без дозволе родитеља (али им закон забрањује да гледају порно-филмове). У Монтани старосна граница за ношење оружја (са дозволом родитеља) јесте 14 година. У 30 држава минимално доба није прописано, што значи да пиштоље могу да носе и основци. Такав закон – да пиштољи (сакривени од погледа) могу да се носе у школама почев од припремног („киндергарден”) разреда, у Канзасу је усвојен 2010.

У 17 држава послодавци не могу да запосленима забране да своје пиштоље носе на радном месту.

Закони у 34 државе дају људима право да пуцају на јавним местима ако сматрају да су угрожени. На Флориди они због тога не могу да буду ни ухапшени да би се проверило да ли је то била нужна одбрана. Довољна је сопствена перцепција „угрожености”.

У 35 држава дозвољено је да се оружје носи „отворено” (па чак и „каубојски”, у футроли која виси уз кук), чак и без дозволе за његово поседовање.

Иначе, продаја оружја последњих година стабилно расте, а скокови се бележе „са сваком Обамином изборном победом”, како то у блогу „Њујорк тајмса” констатује професор филозофије из Балтимора Фирмин Брабандер.

-----------------------------------------------------------------

Школе у Ридфилду затворене због сумњиве особе

Њујорк – Све школе у граду Риџфилду, у савезној америчкој држави Конектикат, недалеко од попришта масакра у школи у Њутауну, јуче су затворене због сумњиве особе која је можда наоружана, саопштила је полиција, преноси Танјуг.Полиција трага за сумњивом особом у Риџфилду, који се налази на око 30 километара од Њутауна, где је у петак убијено 20 деце и шесторо одраслих, јавио је Ројтерс. Полиција у Њутауну је обавештена о новонасталој ситуацији.„Знам за ситуацију у граду Риџфилду. Говори се о сумњивој особи која је можда наоружана”, рекао је на конференцији за новинаре поручник Пол Ванс из државне полиције Конектиката.