Ко се плаши инспекције још

Да су сви поднети захтеви за покретање прекршајног поступка решени на време, у области нерешених радних односа, као што је рад на црно, на име новчаних казни могло је да се наплати 66.387.500 евра, а наплаћено је само 7.966.500 евра. Затим, због непоштовања прописа у области безбедности и здравља на раду, могло је да буде наплаћено 17.850.000 евра, а наплаћено је само 2.145.000 евра.

Ово су подаци Инспекције рада Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, који су недавно обелодањени у њеном Извештају о раду у 2006. години. У њему је Инспекција рада први пут објавила и финансијске ефекте свог рада.

– Наведени подаци говоре да су општински органи за прекршаје и Врховни суд својом неефикасношћу оштетили државу за 74.126.000 евра, јер је решено само 12,32 одсто од укупног броја поднетих захтева. Тако својом неажурношћу судови поништавају рад ове институције, а 320 инспектора узалуд "табанају" по терену и подносе пријаве. Тврдим да Вида Петровић-Шкеро, председница Врховног суда, не располаже наведеним подацима о (не)ефикасности судова у решавању предмета из радног односа, укључујући и последице које због тога настају – истиче др Живка Ђурић, помоћник министра у Сектору инспекције рада, у разговору за "Политику".

Рад на црно, по речима наше саговорнице, само је једна "шлаг тема" у сектору којим руководи. Јер, од 16.205 лица затечених у раду на црно само у прошлој години, после инспекцијског надзора са 11.324 њих (70 одсто) заснован је радни однос. А у Фонд за пензијско и инвалидско осигурање се потом слило 392.826.538 динара, односно укупна корист Фонда ПИО за 2006. годину износила је 4.910.000 евра.

– Када инспектори рада затекну неко лице у раду на црно, они поднесу прекршајну пријаву. Таквих је у 2006. било укупно 7.586, што је повећање од 70 одсто у односу на претходну годину. Али, шта то вреди када им суд потом умањи казну или она застари и ми и даље имамо рад на црно који узима маха. Тако се поништава рад овог органа, јер је све више послодаваца који се не боје инспекције. Када би их суд "ошамарио" драконским казнама, имали бисмо и јењавање рада на црно. Па ипак, у 2005. решено је свега пет, а прошле године издејствовали смо да се реализује преко 12 одсто поднетих пријава – истиче Живка Ђурић.

По њеним речима, између различитих органа нема хоризонталне сарадње, јер би проблем "ваљало напасти са свих страна, а не само опколити га".

– Колико пута сам само чула констатацију: "Мешају нам се у аутономију суда". Не мешамо се ми ни у чију аутономију ако тражимо да ради ефикасније – каже наша саговорница. – А колико тек проблема имамо са МУП-ом. Ко контролише постојање и рад читавих фирми које су "црне" и где не може да реагује ова инспекција већ полиција. Јер ми се бавимо регистрованим фирмама, а не онима које правно не постоје. Наш инспектор не може тек тако да уђе у нечију гаражу, кућу или двориште, а полицајац може. То је велика празнина у нашим прописима. Поједини занати су уништени радом на црно. У војвођанским местима брица узме торбу, седне на бицикл, иде од куће до куће и ради свој посао.

Др Живка Ђурић напомиње да Инспекција рада није успела да успостави ефикасну сарадњу ни са Министарством образовања, којем је предлагала заједничку контролу и надзор најпре факултета, а потом виших и средњих школа. А зашто је то било важно показала је афера "Индекс".

– После седам дана размишљања они су одустали од заједничког посла и ми смо кренули сами. Уместо да они покрену и овакву акцију, ми радимо сами. То што је влада у неком вакууму није оправдање и сви који седе по министарствима не треба да су забринути само где ће после истека мандата наћи ухлебљење. Ваља бити професионалац и утакмицу играти до последњег звиждука.

--------------------------------------------------------------------------

Мобинг читљив већ у огласу

– Мобинг, тачније различита злостављања на радном месту или дискриминација, тешко се контролише и доказује. Многе контроле наши инспектори обављају по службеној дужности а не по захтевима странака. Појединци ретко пријављују злостављања, плаше се губитка радног места, освете и слично. Све то ми не можемо да видимо када посетимо неко предузеће. Међутим, када послодавац још у огласу прецизира да би запослио "млађу женску особу пријатне спољашности, од 20 до 25 година", то постаје сумњиво, а он већ у огласу крши закон – напомиње др Живка Ђурић.