Туристи протерали кфоровце

Од нашег специјалног извештача
Охрид, априла – Охрид се поново открива. Уместо војника НАТО-а и кфороваца поново преовлађују обични туристи. Има их све више. Само Холанђана је лане било око пет хиљада, а за Нову годину из Србије је стигло педесетак аутобуса.

Македонци не крију да више воле српске туристе него холандске.

Јесу ови други имућнији, али Срби су, кажу, отворенији и галантнији – народски речено – много веће трошаџије.

Туристички водич Наум Наумовски, који је 17 година радио за београдску туристичку агенцију "Путник", прича виц о холандском пару који после 16 година поново долази у Охрид и од конобара тражи ону исту боцу вина коју су начели пре више од деценије и по. Тај виц је испричао и холандским туристима па је, каже, добио прекор од општинских власти.

У центру старог града где је сада модерна зграда скопске винарије "Сковин" почетком прошлог века била је кафана где су се точили ракија и вино. Понедељком сви мајстори из Охрида и из околине долазили су да попију пиће испод хиљадугодишњег платана. Стари мајстори су говорили да се понедељком не ради, већ се планирају послови за ту недељу. Али тешко да су шта испланирали, јер легенда каже да су увече одлазили пијани кућама, па су уторак и среду проводили у трежњењу.

Легенда даље каже да је тридесетих година прошлог века овде долазио и холандски путописац Ден Долар који је писао о београдским, црногорским и охридским кафанама. Из његовог рукописа изашла је књига "Свадба са седам Цигана" која је касније преведена на македонски. Захваљујући овом роману Холанђани су упознали чари Охридског језера па су шездесетих година 20. века били и први организовани гости са запада. Традиција је обновљена првих година овог века. Зграда винарије "Сковин" данас је не само модернија од некадашње охридске, него је и "старија" јер су у обновљене зидове узидане цигле из скоро откривеног античког театра. Унутра се шири мирис племенитих врста вина: "мерло", "кале", " водно", "пенушавац", "шардоне", "вранац"...

У Охриду има цркава и манастира колико и дана у години, а најпознатији су Света Софија, Свети Јован Канео, Свети Климент и Свети Наум. Због тога је овај град у којем су највећи траг оставили управо Климент и Наум, ученици Ћирила и Методија, од 1980. године под заштитом Унеска.

Захваљујући Паску Кузману, директору за заштиту културног наслеђа Македоније, Антички театар откривен је пре две године и на том узвишењу изнад града затичемо раднике који крамповима лагано откривају античку опеку од које је недавно на темељима старе обновљена Климентова црква.

Охридско језеро једно је од најстаријих у Европи, процењује се да је старо око четири милиона година, дубоко је око 300 метара, дугачко тридесетак километара и широко 15, на надморској висини од 695 метара. У њему живи око 17 врста риба, најпознатије су пастрмка, летница и белцвица, које настањују искључиво воде овог језера. Поред јегуље које путују чак до Мексичког залива да се мресте, у језеру живи и мала риба плашица, од чије се крљушти прави чувени охридски бисер.

Језеро је прозирно до двадесетак метара дубине, а због сиромаштва органских материја практично је вечно, и, што је такође занимљиво, једно је од ретких које се никада није ледило.

Подручје у коме се налази Св. Наум једно је од најлепших на Охридском језеру. Прекрасно зеленило, романтично острвце окружено изворима Црног Дрима, пространа пешчана плажа, сам манастир и панорама која се указује са узвишења на коме је изграђен чине ово место једним од најпривлачнијих за туристе, излетнике и становнике Охрида.

Првобитни манастир Св. Арханђела Михаила изградио је 900. године на овом месту Наум Охридски као своју задужбину, а у њој је сахрањен 910. године. У горњем делу капелице, над стајаћим фигурама, приказан је циклус "Наумова чуда". Изнад његове гробнице налази се композиција која приказује Наумову смрт.