Платформа о Косову или Ахтисари плус

Председник Владе Србије Ивица Дачић демантовао је да је статус севера Косова као ентитета у оквиру независне државе Косово позиција за преговоре о трајном решењу. Како преноси Фонет, премијер је рекао новинарима у Палати „Србија” да наводни предлог, који се појавио у „Вечерњим новостима”, представља различита размишљања, да се у процесу решавања проблема мора узимати у обзир свака могућа ситуација, али да није на њему да открива детаље платформе, већ да ће то урадити председник државе.

После састанка државног врха, који је у недељу касно увече разговарао више од четири сата о платформи о Космету, нико од учесника није се обратио медијима да каже какав став су заузели. „Новости” су, позивајући се на незваничне информације, написале да ће Београд тражити „најширу могућу територијалну и суштинску аутономију – врсту ентитета попут Републике Српске”.

„У пракси, на северу више не би биле институције Србије, већ те српске аутономије. Тај предлог биће тема за расправу са међународном заједницом”, известиле су „Новости” и додале да ће се платформа ипак позивати на Устав Србије, јер Београд ни под којим условима неће признати независност косовске државе.

Да је наводна платформа „испипавање пулса” и да је већ предмет разговора са страним амбасадорима, после саопштења из кабинета председника Томислава Николића, потврдио је јуче и премијер рекавши да Београд своју политику мора да креира узимајући у обзир међународне факторе.

Mинистар грађевинарства Велимир Илић потврдио је да државни врх ради на томе да се у решавању косовског питања извуче максимум и да платформа за Косово буде применљива и у складу са Уставом а не мртво слово на папиру. Илић за РТС није прецизирао о којим решењима и предлозима за Косово је конкретно реч.

„Још се о томе разговара и преговара. Договор је био и са амбасадама и са неким веома важним државницима широм света да се обаве консултације”, одговорио је Илић на питање да ли је „максимум који Србија може да извуче” посебан статус за север Косова.

Известилац Европског парламента (ЕП) за Србију Јелко Кацин поздравио је јуче изјаву премијера који је потврдио наводе српских медија према којима платформа о решењу питања Косова треба да буде по „моделу Републике Српске”, известио је новинар агенције Анадолија. „Дачић у начелу поручује да север Косова може бити саставни део Косова, а све остало су детаљи, и то је ствар преговора. Ја мислим да ће се веома брзо развити модалитети који би били прихватљиви за обе стране. Али, то да је Дачић веома јасно дао опцију унутар граница Косова ја разумем као значајан корак даље”, казао је Кацин.

Предлог платформе који се незванично појавио као „једно од решења” заправо је план „Ахтисари плус”. Још од прошле године земље које подржавају независност Косова изашле су са „компромисним” решењем, односно унапређеним сетом права која би се дала Србима северно до Ибра. Амбасадори Велике Британије и САД Мајкл Девенпорт и Мајкл Кирби недавно су подсетили да су отворени за дијалог о „Ахтисари плус пакету” за Косово. Девенпорт је залажући се за овај план рекао да може да се разговара о свему што „узима у обзир независност Косова”. Тим планом институције Републике Србије биле би укинуте, што изричито тражи Немачка, а амбасадор САД је оставио да се разговорима утаначи које „паралелне”, односно српске институције ће моћи да остану на северу и под којим условима.

Кратко речено, Ахтисаријев план, који није прихваћен у Савету безбедности УН и који су Срби одбили, предвиђа које ће „паралелне – српске” институције функционисати на северу Косова, а начин на који ће се то одвијати биће предмет разговора Београда и Приштине и представља план „Ахтисари плус”. Осим тога, прекидом мандата Међународне цивилне канцеларије са Питером Фејтом Ахтисаријев план је испуњен.

Проблем је што нико ни званично ни незванично, не каже у медијима да аутономија за север Косова, ма којег степена била, подразумева да је то аутономија у оквиру граница самопроглашене независности Косова.

А истог дана (4. децембра) када је кренуо на другу рунду разговора са косовским премијером Хашимом Тачијем у Брисел премијер Ивица Дачић је рекао да „никаква граница између Косова и Србије не долази у обзир” и поручио да разуме протесте Срба на северу Космета, али да „постављање интегрисаних прелаза не значи и постављање границе”.

„Ја никада нећу потписати нити прихватити да је КиМ независна држава али постоје неке ствари окојима нас нико неће питати. То је праведност или неправедност међународног пута”, рекао је тада Дачић.

Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић, ограђујући се да треба видети да ли је то стварно нацрт платформе, казао је за „Политику” да, „уколико је циљ политике ентитет без признања, онда је то цртање нових ’црвених линија’ и да је то сигурно другачије од Резолуције 1244”. Он сматра да донекле треба имати разумевања јер се у претходном периоду „номинално заклињало на Резолуцију 1244, али се није баш у реалности много урадило да се примене неке ствари”.

Тодорић сматра да се не може правити аналогија са Републиком Српском, пре свега јер тамо живи скоро милион и по људи и та територија заузима 49 одсто територије Федерације БиХ, привредно је самоодржива до неке мере, има економију, док је север нема. „Друго, РС има право на директно изабране представнике, значи да је политичка заједница по том основу, а не верујем да 40.000 људи на северу може да има званично изабране представнике, осим локалних. Они могу да имају неку скупштину севера у коју се делегирају из те четири општине, али је ван памети да се бира председник или влада северног Косова”, закључио је Тодорић и навео да се може повући аналогија да би север Косова имао право на самоопредељење у одређеним околностима, на пример уколико Косово жели да се једног дана уједини са Албанијом.

Тодорић сматра да би, уколико овај незванични предлог заиста фигурира као једно од реалних решења, када се та граница повуче онда би „требало одбацити све притиске и уцене за одбрану те границе, те ’црвене линије’ и не дозволити да постоји могућност поновног мењања”.

Б. Митриновић

-----------------------------------------------------------

Шта предвиђа план „Ахтисари плус” за север КиМ

– Мање од аутономије српског ентитета у БиХ, а више од аутономије у оригиналном Ахтисаријевом плану

– Без присуства безбедносних структура, институција локалне самоуправе изабраних по српским изборним законима и српског судства

– Институције здравства, школства, високог образовања могу да се одвијају по програму Србије, али само уколико их одобре централне институције у Приштини

– Дозвољено је финансирање ових институција, али са тачно одређеним спецификацијама преко такозване централне банке у Приштини

– Предмет разговора би била расподела пореза и царина, да ли да све иде српским општинама или њима само део из приштинског буџета

– Засебна јединица косовске полиције за заштиту споменика и културног и историјског блага

– Предмет договора такође би морало да буде судство, односно које законодавство би се примењивало

Б. М.

------------------------------------------------------------------------

Јовановић и Дрецун о платформи

Шеф посланичке групе Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић сматра да идеја о поређењу са Републиком Српском није добра за Србију и да је позиција Србије таква да неће бити у одрживом партнерству са светом док не буде спремна да призна косовску независност.

„Бордер је на енглеском граница, на Јарињу и Брњаку се плаћа царина. Ту смо где смо, не треба лагати ни косовске Србе, ни грађане Србије. Наша обавеза је да се освестимо и да пратимо реалан курс. То не видим данас у политици”, рекао је Јовановић новинарима у скупштини, а преноси Бета.

Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун сматра да је јако важно да платформа о Косову не затвори врата за дијалог Београда и Приштине као што је то учинила Приштина када је рекла да не признаје ништа осим независности.