ЛДП и ГСС од данас у истој странци

Грађански савез Србије, који је називан и најопозиционијом странком интелектуалаца у Милошевићево време, и званично ће се данас ујединити са Либерално-демократском партијом на првој редовној скупштини под симболичним називом "Другачија Србија".
Ове две странке раде заједно месецима, заједно су изашле и на изборе, програми су им исти, па се то и очекивало, иако је било оних који су у ГСС-у били против тога. Кандидат за председника је Чедомир Јовановић, за једно од потпредседничких места кандидат је Наташа Мићић, а Весна Пешић требало би да буде на челу Политичког савета.

Весна Пешић, прва председница ГСС-а, каже да је ЛДП јача странка, јер је ГСС уништаван ових година. "Ми смо били пожељан партнер, али време се променило а странка је почела да слаби. Али, како год да смо слабили имали смо образоване и стручне људе. ГСС је претрпео штете, као и ДС. Руководиоци су били блиски са Чедомиром Јовановићем, а идеја о удруживању је стара и то се сада само реализовало. Садашње руководство је срасло са ЛДП-ом, последње две године су се зближили, па је било логично да на изборе не идемо као конкуренција. У Ужицу и Лесковцу већ су ишли заједно на локалне изборе. Да се нису удружили, политика би била дуплирана".

Иван Андрић потпредседник ГСС-а каже да су после избора прво кренули од општинских одбора, па се сваки одбор ГСС-а договарао са одбором ЛДП-а. ГСС има око 80, а ЛДП дупло више одбора, ГСС има око 3.000, а ЛДП око 25.000 чланова. "Пустили смо њима да се сами договоре без мешања из централе, иако је политика заједничка. Проблеми су били занемарљиви и углавном у вези са међуљудским односима".

Андрић каже да ГСС, који је настао из Савеза реформских снага Анте Марковића, од деведесетих година наступа са антиратном идејом која је заправо много шира. Андрић подсећа на разговоре Весне Пешић и Зорана Ђинђића и каже да су и они тако последњих месеци разговарали са ЛДП-ом. "У ГСС-у је истрошен потенцијал и то је нормално прегруписавање на политичкој сцени. Дође се у једну фазу када је то нормално слегање на политичкој сцени. Скупштина у суботу је само формализација начина на који ми већ функционишемо. За удруживање имамо подршку прве председнице Весне Пешић, другог председника Горана Свилановића, коме посао не дозвољава да се бави политиком, али смо у контакту са њим, и последње председнице Наташе Мићић".

Андрић каже да ГСС уједињењем добија озбиљнију организацију и структуру. Андрић каже да Жарка Кораћа, председника СДУ, који је с њима у коалицији ишао на изборе нису звали да се уједини с њима. "Близак нам је и у контакту смо сваки дан, али у овом тренутку нисмо радили на томе". Кораћ објашњава да је ЛДП либерална партија, а СДУ социјалдемократска. "Омладина СДУ је ушла у Омладинску социјалистичку интернационалу. И зато нека за сада буде овако".

Зоран Остојић, члан Председништва, каже да се удруживањем историјска идеја и мисија ГСС-а наставља кроз друго тело, као и да је овакав ЛДП једини гарант остваривања политике ГСС-а од оснивања. "Ово је била тешка одлука за ГСС, али овим показује да је идеја на првом месту, што је ГСС показивала од оснивања. Нама је стало да странка буде окренута будућности, а не омаж ГСС-у".

Ово није први пут да се предлаже уједињење са другом странком. Горан Свилановић је предлагао утапање у ДС 2004. године. Тада су Драгор Хибер и Гашо Кнежевић прешли у ДС.

Гашо Кнежевић каже да је отишао због својих година, односно метода којима се долази до неких циљева. "Човек постаје конзервативнији с годинама. Ломио сам се око метода, јер сам имао потребу да се реагује сталоженије. То није био идеолошки разлаз, већ методолошки. Године носе своје".

Свилановић је остао у ГСС-у, и као бивши председник је по аутоматизму члан Главног одбора. То је предложила последња председница Наташа Мићић. Остојић каже и да је то прва странка која је дозволила формирање фракција. "ГСС је дао несебичну подршку када је формиран ЛДП што је још један доказ посвећености идеји. А избори су показали несумњиви потенцијал овог удруживања", додаје Остојић.