Скулптуру поздравим увек кад одлазим

Вајар Ђорђе Чпајак (1961) представио је недавно нашу земљу у Кини, у граду Тонглингу, познатом по чувеним ливницама, у оквиру манифестације „InternationalSculptureCopperExhibition” на којој је излагало радове четрдесетак уметника из свих крајева света. Чпајак је овом приликом добио награду за скулптуру „Анђео”, а био је учесник пратеће Међународне вајарске конференције, са петнаестак колега, и на крају је изабран за члана интернационалног комитета те асоцијације. У разговору за „Политику” Ђорђе Чпајак објашњава да је на конкурс за ову међународну вајарску изложбу у Кини послао мали модел, по ком је ливница излила скулптуру у бронзи високу три метра и поставила је у парк у Тонглингу.

– То је друга моја скулптура постављена у овом кинеском граду, а у самој Кини имам реализованих осам дела великог формата. Једно од њих се налази на тргу испред Олимпијског гнезда, и представљало је Србију на изложби поводом олимпијаде у Пекингу 2008 – каже Чпајак.

Ђорђе Чпајак је као дете показао склоност ка вајању. Завршио је средњу уметничку школу у Сплиту, која је једина имала вајарски одсек, а дипломирао на ФЛУ у Београду, код Николе Јанковића. Потреба да ради у чувеном мермеру из Караре, који је инспирисао и Микеланђела, одвела га је у Италију. Тамо у оближњем граду Пијетрасанти у Тоскани, познатом по бројним уметничким радионицама, више од две деценије ради у свом атељеу. И живи на релацији Италија–Србија.

– После студија сам хтео да видим Карару и Пијетрасанту, која је много лепша и где су сва брда у мермеру. Мислио сам тада да одлично радим скулптуру у камену, а тамо сам схватио да морам још много да учим. Човек отвори очи онда кад види шта све други уметници раде и добије инспирацију. Дружио сам се са старијим и искуснијим колегама, јер ми је то омогућавало да прескочим многа лутања и замке. Схватио сам шта је свет уметности, јер Пијетрасанта је центар за скулптуру у камену. Одатле сам кренуо на друге дестинације. Стекао сам огромно искуство – каже Ђорђе Чпајак, углавном  познат по монументалним скулптурама у камену постављеним у више од 40 земаља света.

Док шетате парковима и трговима Дубаија, Риге, Батумија, Канарских острва, Каира, Пизе, Марсеља, Библоса, Шангаја срешћете његова дела. Занимљиво је да је од 60 реализованих скулптура широм света Чпајак у Србији урадио само једну! Уметник је у претходних петнаестак година открио Азију, а и она њега. Прво Јапан, потом Јужну Кореју и на крају Кину.

– Изненадио сам се када сам 1995. конкурисао са дијапозитивима својих дела и послао их у Јапан на две изложбе: на Осака тријенале и у Тојамуру. На моје запрепашћење позван сам на оба места. Био сам и награђиван и после Осаке је све кренуло. Потом сам доста радио у Кореји и ево сада у Кини. Затим у Шпанији, Немачкој, Француској, Италији. Имам скулптуре и у Мароку, Либану, Сирији, Турској, Дубаију итд... Сви ови радови су настали из љубави. Везаност за дело остаје и кад га завршите, а сваку своју скулптуру поздравим кад одлазим, јер не знам да ли ћемо се икад више срести – истиче наш саговорник.

Ђорђе Чпајак за крај нашег разговора каже да га привлачи енергија спокоја код Мештровића или египатске скулптуре, које имају „неке силе унутрашње и лепоту и дају вам снагу да издржите на свом путу, јер лако се залута”. За наредну годину наш саговорник већ планира рад на новим делима у Француској и Кини.