У Кремнима дочек првог дана после смака света

Кремна код Ужица – У једну повећу јаму у земљи каменитог улаза у Биосци код Кремана ових дана убацују агрегат да је осветле, јер ће у петак, судњи дан по древном пророчанству Маја, примити оне који би да потраже уточиште од смака света. Зову је Ћосића пећина и њу је, мада унутра комфора ни за лек, промотор креманског пророчког туризма Драган Пјевић предвидео као место за спас од апокалипсе.

Уз то, у хотелу „Шарган“ у центру Кремана припрема се свечани дочек 22. децембра, дана после смака света. Већ је педесетак туриста, каже Пјевић, резервисало ту дводневну туру.

– Било би их свакако и више да нам Ртањ није преузео идеју. Ми смо још пре неколико година подсећали да је Милош Тарабић прорицао да је једино место за спас од катаклизме „између три крстасте горе“, дакле у Кремнима која су између Таре, Шаргана и Златибора. Још је Немањића властела овде имала своје куће, а непознати немачки пророк из 17. века рекао је да ће се на југу Европе створити нова земља и у њеној „Кремони“ бити рајски врт. Врховна команда некадашње ЈНА одредила је Кремна и хотел „Оморику“ на Тари као своје седиште у случају рата. Значи, сигуран спас је само овде. Али ови са Ртња су нас предухитрили, медијски своју причу погурали, па ће сигурно више људи доћи тамо него код нас – вели Драган Пјевић који више од деценију промовише креманску мистику у туристичке сврхе.

А за дводневни „смак света“ тура је необична. Људи у Кремна, описује наш саговорник, долазе у четвртак увече и смештају се у хотел „Шарган“. Онда у петак, на дан „Д“, прате ТВ информације о дешавањима у свету поводом најављене катаклизме, па обилазе креманске знаменитости (спомен-дом и гробове пророка, Ћосића пећину да виде оне који су се ту склонили и друго), а увече је фешта у хотелу. Славиће уз музику дочек 22. децембра, и то не дана ЈНА како се некад славило, већ првог дана после смака света. – Све ово нам се уклапа у креманско пророчанство које, наиме, не предвиђа да ће нам се било шта лоше догодити 21. децембра. С тим што оно за наредне године прориче бољитак за Србе, стварање срећне српске државе – додаје Пјевић, чувен по оваквим необичним акцијама.

И док се једни у Кремнима на свој начин спремају за судњи дан, други на све ово одмахују руком. Председника креманске месне заједнице Тому Јанковића много више интересују свакодневна животна питања. – Ма пустите Пјевића и његове приче. Боље нам је да гледамо од чега живимо него да се бавимо смаком света. Кремна имају прилично незапослених, остарелих људи којима треба помоћи, нежења, деца се не рађају, а ваља правити и путеве, резервоар за воду и друго. Да нас се држава већ једном сети и оживи ово некад напредно а сада заборављено село – вели Јанковић.