Свети Никола испразнио улице

На папиру радни дан, а на улицама као да је празник или недеља. Тако је престоница изгледала јуче око подне. Тек по који пролазник, гужви није било чак ни у возилима јавног превоза.

Половина Београда која слави, после јутарњег одласка у цркву, свила се у својим домовима да припреми славску трпезу, док се друга половина, која иде у госте, на радним местима задржала краће него што је уобичајено. Већина пролазника у централним градским зонама, са којих су изостали чак и улични свирачи, имала је у рукама кесе са поклонима и букете цвећа – недвосмислен знак да им је у плану одлазак код рођака или пријатеља.

И летимичним погледом на корпе пред касама у маркетима и дућанима лако се дало закључити да су се муштерије највише интересовале за вино и жестока пића, украсне кесе за паковање флаша, кафу, слаткише. Више посла него што је уобичајено имали су и улични продавци цвећа у близини Народног позоришта.

– Уз 8. март ово је за нас један од најбољих дана у години. Овде су и колеге које славе, али нису пропустиле прилику да нешто и зараде – објашњава продавачица цвећа на почетку Васине улице.

Осим цвећара, и многе рибарнице биле су јуче испражњене. Шарани, пастрмке, скуше, ослићи масовно су се „преселили” у десетине хиљада престоничких кухиња, а одатле на – славске трпезе. Свети Никола је, уз Бадњи дан и Велики петак, светковина када се посни јеловник углавном строго поштује.

Насупрот рибарницама, цвећарама и дућанима са кафом и пићем, бутици, продавнице беле технике, књижаре... били су готово потпуно изван фокуса купаца. Они који тамо раде кажу да ће остати „поштеђени” вероватно и следеће недеље, а онда очекују велики талас муштерија захваћених новогодишњом еуфоријом.

-----------------------------------------------

Заштитник трговаца али и сиромаха

Најпоштованији светац у Срба заштитник је не само морепловаца већ и стрелаца, трговаца, студената, деце, девојака, сиромаха, фармацеута, пекара, затвореника, невино оптужених, лопова покајника. Његово име на грчком значи победа народа, а прочуо се по томе што је убогима делио новац.

Рођен је у граду Патари у Малој Азији, у покрајини Ликији око 270. године нове ере. Према изворима из тога доба, Никола је присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, где је ударио свештеника Арија због јереси. Удаљен је, али се потом, према предању, духовницима у сну јавио глас Исуса и Богородице уз речи да је према Николи учињена велика неправда, па је враћен на скуп.

Умро је 343. године и сахрањен у Саборној цркви у Мири, где је био епископ. Ту је почивао више од шест векова, а хришћани су на његов гроб доводили своје болесне. 

Када су Турци освојили Ликију, мошти су му 1096. прокријумчарене у Бари у Италији и положене у цркву Светог Јована Претече. Три године касније, житељи Барија подигли су му велики храм, којем је богате дарове слао и српски краљ Стефан Дечански, убеђен да му је свети Никола повратио вид.

-----------------------------------------------

Деда Мраз из старог Њујорка

Форму Деда Мраза свети Никола добио је у Америци, након тамошње револуције. Бројни Холандски досељеници на простору Њујорка упознали су нове комшије са овим светитељем 1804. године. У жељи да прекину са британским традицијама Њујорчани су Николу изабрали за заштитника града. Песма у његову славу – „А визит фром сент Николас” испевана је 1823.

С обзиром на његову дарежљивост и чињеницу да се дан његове смрти обележава непосредно пред Нову годину и рођење Исуса Христа, брзо је постао Деда Мраз – енглески „Санта Клаус” (изведено од сент Николас). Временом је попримио форму доброћудног, дежмекастог вилењака беле браде, а црвену бискупску одору заменио је јарким костимом, док се уместо Светог писма у његовој руци налази огромна врећа из које засипа поклонима.