Центар за мождани удар ускоро на ВМА

У наредној години Војномедицинска академија (ВМА) планира да уведе програм за вантелесну оплодњу, да отвори центар за мождани удар и да се припреми за обављање трансплантације матичних ћелија код инфаркта мозга, повреда кичмене мождине и болести такозваног моторног неурона, а уследиће и набавка опреме за неурологију, захваљујући којој ће у току самог прегледа пацијента лекари моћи да виде где се налази тумор или где треба усмерити пажњу код епилепсије. Ово су само неки од планова ВМА, које је у разговору за „Политику” јуче најавио бригадни генерал професор др Маријан Новаковић, начелник ове установе. Он је објаснио да је у овој години уведено много нових метода лечења, па је тако на Клиници за ОРЛ, у сарадњи са представницима Универзитета у Бечу, урађенопостављање имплантата средњег ува.

– Млађим болесницима који су имали проблема са слухом, понављане инфекције и упале или пак туморе, захваљујући постављању кохларног имлантата омогућено је да донекле нормално чују и имају комуникацију. Такође смо у Клиници за неурологију применилитакозвану ТМС методу у лечењу пацијената са депресијом. То подразумева улазак директно магнетним таласима у одређени део мозга, што као резултат доноси смањење депресивних реакција, што је значајно јер ова болест доводи пацијенте и до самоубиства. У Клиници за хематологију изведена је прва такозвана алогена трансплантација матичних ћелија од подударног несродног даваоца из Интернационалног регистра добровољних давалацаиз Немачке, а у Клиници за очне болести уведена је техника у лечењу глаукома – нагласио је др Новаковић, додајући да ће бити активнији наредне године у области спортске медицине.

Захваљујући модерним техникама, Клиника за неурохирургију ВМА једина је у Србији у којој се раде све операције из домена стабилизације кичме због повреда, тумора, дегенеративних стања, чиме се код пацијената смањују и непријатни болови. Велики значај има и то што је Центар за патологију и судску медицину увео три нове дијагностичке методе које се примењују код акутних мијелоидних леукемија, јер се уз помоћ специјалних тумор-маркера анализа тачно утврђује из које „лозе” потиче одређена матична ћелија, па се убрзано поставља дијагноза и почиње лечење.

– Планирамо да набавимо још једну магнетну резонанцу како би се смањиле листе чекања за прегледе, а у поступку смо куповине ултразвучних апарата. Желимо и да преуредимо „велику собу”, односно интензивну хируршку негу која није реновирана од почетка рада ВМА. Морамо да обезбедимо и нове операционе столове и лампе за које су обезбеђена средства, али нисмо успели у овој години због компликованих тендерских процедура, јер су постојећи пет пута до сада себе „отплатили”, а већина је и делимично ван функције. За две године ће изаћи прва генерација лекара Медицинског факултета ВМА, а ове године је уписана четврта генерација кадета у овој високошколској установи. Када заврше, њима је посао обезбеђен. Примили смо на конкурсу и 25 доктора на разне специјализације – објаснио је др Новаковић.

Др Новаковић каже да није могуће да ВМА, осим среде, прима све хитне случајеве уместо Ургентног центра КЦС-а, због недостатка простора и кадрова, јер се у току једног дежурства удвостручавају екипе, које после тога морају да имају слободан дан, а посла увек има пуно.

– И мимо те среде ми имамо велики број оболелих, повређених и оперисаних које збрињавамо уз претходни договор и најаву лекара из других установа. Најтежи случајеви овде стижу. За више од 50 одсто смо успели да повећамо број дневних прегледа и операција, а главни циљ нам је да се смањи чекање на неке интервенције. Незадовољство пацијената некада настаје због лоше комуникације, па ћемо зато више инсистирати на томе да до тога не долази, јер они који су овде дошли то су урадили да би тражили помоћ, а не да губе време– рекао је др Новаковић.