Циљана инфлација – мит или стварност

Раст привреде, повећање запослености и животног стандарда, Србија у наредне три године може да постигне само ако смањи мањак у државном буџету, сузбије инфлацију и раскорак између прилива и одлива новца у иностранству. За стабилност цена задужена је Народна банка. Својим програмом монетарне политике у 2013. НБС се обавезала да циља инфлацију од четири одсто, остављајући могућност да омане за 1,5 процентних поена. У Фискалној стратегији за наредне три године Влада Србије је записала да ће, са своје стране, учинити све да раст цена у 2013. буде 5,5 одсто, годину дана касније пет, а у 2015. само 4,5 процената.

Централна банка ће цене највише дисциплиновати „штеловањем” каматне стопе, што је и досад чинила, кажу економисти. Али, ако држава не уради свој део посла, по висини инфлације бићемо и убудуће неславни прваци Европе. У том случају, што је нарочито непријатно, од жељеног економског раста, повећања запослености и стандарда у наредне три године неће бити ништа.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, указује да је борба НБС против релативно високе инфлације протеклих неколико година углавном била недовољно успешна. И поред рестриктивне монетарне политике, раст цена је редовно премашивао очекивања.

– Због рестриктивне монетарне политике, која ће се, по свој прилици, водити у наредној години имајући у виду високу стопу инфлације у овој години, могао би да страда опоравак производње, раст запослености и извоза – каже Савић. – Ако и у 2013. изгубимо време и озбиљно не опоравимо производњу, повећамо запосленост и извоз, бојим се да ћемо доживети ситуацију која је слична Грчкој.

Савић каже да се против инфлације не може успешно борити само централна банка. У ту битку мора да се укључи и антимонополска политика, а Комисији за заштиту конкуренције треба дати много већа права, али и много већу одговорност.

– Србија мора много озбиљније да се обрачунава са оним трговцима и произвођачима који користе прилику да их је мало на тржишту и дижу цене колико то њима одговара – каже наш саговорник. – Треба примењивати искуства из света, законска и практична решења, која се морају одлучније примењивати. Да се не понови да Комисија неколико пута донесе одлуку о одузимању дела добити предузећа која су недозвољено користила српско тржиште, а да друге надлежне институције касније ослободе те компаније од одговорности.

Економиста Драгован Милићевић је овим поводом Танјугу изјавио да да ће се циљана инфлација тешко остварити, уколико се, у садејству са мерама монетарне политике, не примене још неке мере, односно фискална прилагођавања.

– Велика је неравнотежа у економији Србије, и спољна и унутрашња, и бојим се да неће само монетарна политика моћи да буде успешна у том настојању – каже Милићевић. – Поготово што је једини инструмент монетарне политике референтна каматна стопа. Тачно је да она утиче на тражњу за новцем, али истовремено отежава привреди приступ банкарским кредитима. За привреду је новац већ скуп, па ће банке и даље новац улагати у куповину државних хартија од вредности.

Тешко да се може без корените реформе система – закључује Милићевић и указује да се Србија још држи старог економског модела који није дао никакве резултате.

Индустријска производња чини 13 одсто БДП-а што показује да је извршена тотална деиндустријализација, а и даље се, по његовом мишљењу, форсира исти модел – рекао је Милићевић.

Дејан Шошкић, бивши гувернер НБС, недавно је на одржаном скупу „Изазови економске политике Србије у 2013.” на Економском факултету у Београду апеловао да време кризе мора бити и време сагласја између владе, централне банке, синдиката и послодаваца. И овом приликом је својим колегама и креаторима економске политике ставио до знања да су домети монетарне политике ограничени, јер на српском тржишту истовремено царују две валуте – наш динар и евро.

– Сви треба да се сложе да сами не фаворизујемо страну валуту, односно евро. То је услов за досезање циљане инфлације и очувања  монетарног суверенитета – рекао је Шошкић.

Србија је у протеклих 12 година трошила више него што ствара и отуда све наше данашње, а и будуће невоље. Економиста Дејан Јововић сматра да је куцнуо последњи час за предузимање радикалних мера.

– За дугорочну стабилност потребна је темељна реформа јавног сектора, која се више не може одлагати, као и пореска реформа. За њено спровођење потребан је општи консензус – каже Јововић.

Професор нишког Економског факултета Марко Секулић, у протеклој деценији био је један од упорних заговорника да се напусти погрешна економска политика „коју су спроводиле све владе”. На поменутом скупу економиста, на коме се говорило о до сада предузиманим мерама Дачићеве владе и економској политици за наредну годину, рече да међу оне који су грешили убраја и садашњег министра финансија и привреде Млађана Динкића.

По обичају бритку дискусију Секулић је завршио следећом реченицом:

– До сада је само радила невидљива рука тржишта, дошло је време да почне да ради и глава. Ово што сада Динкић ради је позитивно.