Тајна математика на џамијама

Како је могуће да су за то исламски градитељи знали пола миленијума раније од данашњих западњачких математичара?
Амерички научници Питер Лу са Харварда и Пол Стајнхард са Принстона одгонетнули су да за уклапање плочица у сложене шаре нису користили ни шестар, ни лењир као што се доскора претпостављало. Поступак ређања осмислили су још почетком 13. столећа, већ крајем 15. толико су га усавршили да је опонашао обрасце тек пре две-три деценије назване квазикристали.
Славни британски физичар Роџер Пенроуз први је уочио нарушавање устројства слагања атома у решетке 1973. А 11 година касније то је опажено у металним легурама и од тада се ови облици зову лажни или тобожњи кристали.

Двојица физичара су их ових дана, у угледном часопису "Наука" (Science), описали као многоугаонике и звезде, проткане изломљеним или цик-цак линијама. Настали су уклапањем мноштва облика, од вишеугаоника до лептир-машни.

На цртежима се јасно види да су се неимари равнали према својим замислима, али нема доказа како су плочице израђене. Поменути научници претпостављају да није било нимало тешко саставити шаре кад имате на располагању разнолике плочице.

При томе није битно да ли су са пет, десет или дванаест страница или углова, јер овакви облици олакшавају да се постављају у свакојаке положаје једноставним окретањем око замишљеног средишта. Очигледно је, међутим, да су нарушена темељна геометријска начела. Шта то значи? Када се слажу предмети са пет, десет или дванаест ивица појављују се празнине. За разлику од шестоугаоника од којих се уобличује пчелиње саће.

Како је избегнута дотична замка?

Одгонетку крију обрасци Роџера Пенроуза којима се опонашају квазикристали. Према овом узору су наређане плочице у иранском светилишту у Исфахану, саграђеном још 1453. године. На први поглед изгледа да су задивљујући облици уклопљени на основу строгих правила, али се убрзо уоче одступања.

Питер Лу и Пол Стајнхард претпостављају да су их градитељи намерно тако наређали, иако нису били свесни ма каквих математичких начела.

Исламска уметност, иначе, обједињује калиграфске записе, геометријске облике и цветне узорке зато што вера забрањује приказивање иједног људског лика.