Мишковић у „Хајату” са Касом

Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга” дели затворску ћелију са Јожефом Касом, притвореним 20. новембра због умешаности у аферу Агробанка. Ћелија се налази у делу Окружног затвора у Бачванској улици, познатом као „Хајат”.

У просторији величине десетак квадрата, Мишковић и Каса време проводе у разговорима и слушајући радио. У овој ћелији, у којој су до сада заједно провели пет дана, дочекаће Нову годину и провести Божић.

То је уређенији и најбезбеднији део иначе оронулог и руинираног здања познатог и као „це-зе”. Просторије за притворенике имају дневно светло, купатила и нешто бољи намештај него у старом делу зграде, где су собе вишекреветне, веома загушљиве и слабо осветљене.

У затвору је веома важно са ким се дели простор. Одлуку о томе ко ће коме бити цимер доноси затворска управа. По закону, не могу у исти простор бити смештени људи који су осумњичени у истом кривичном поступку. Између њих не може бити контаката ни приликом једносатних дневних шетњи. Мирослав Мишковић у затвору не може да виђа сина Марка нити остале осумњичене у афери са путарским предузећима У случају власника „Делта холдинга”, како сазнајемо, важила је иста процедура као и за било ког другог притвореника овог затвора.

Најбогатији Србин није за сада имао никаквих посебних жеља. Он редовно користи право да свакога дана у шетњи по дворишту проведе сат времена. У време док шета Мишковић је сам у затворском дворишту, оивиченом зидинама са свих страна и под будним оком стражара.

У првом пакету који му је доставила породица добио је постељину, гардеробу и једну књигу. Од пре два дана, Мишковић добија храну коју му породица шаље, по одобрењу судије. Храна се припрема у ресторану „Делтино”, који је у власништву породице Мишковић. Пре тога, на затворском менију био је пасуљ, купус и боранија.

Затворска правила налажу да пакети са храном могу бити тешки до три килограма. Потребно је да притвореник именује једну особу која ће му доносити оброке. Суд по правилу одобрава ове захтеве притвореника, а највећи проблем је достава. Безбедносна правила налажу да свака посуда са храном мора да прође преглед, да се забележи шта је за кога донето, због чега се испред затвора у време ручка направи дугачак ред. Једном недељно породица преузима прљав веш и доставља чист, док се пакети шаљу једном месечно. Посете су такође дозвољене, уз одобрење судије.

Притвореници устају у шест. Од седам часова дели се доручак, од 12 ручак, у 18 је вечера, а на спавање се одлази у 22 часа. Уколико им поред оброка затреба још нешто, у затвору постоји и покретна кантина – колица са слаткишима, грицкалицама, цигаретама и новинама. У затвору не „циркулише” новац, већ се плаћање обавља накнадно, преко посебне евиденције.