УН: Верски рат у Сирији

Рат у Сирији је од јуче и званично оцењен као верски сукоб. Панел Уједињених нација који је непуна три месеца истраживао корене сиријских сукоба утврдио је оно о чему већ дуго брује иоле упућенији посматрачи – сукоб у Сирији одавно није сукоб власти и опозиције него борба различитих етничких и верских група. Са сложеном структуром различитих конфесија било је само питање времена када ће ове дубоке подељености и отворено да избију у први план.

Борба против режима Башара ел Асада сунитској већини је дошла као згодан повод за дизање главе против алавитске мањина која је годинама држала монопол на власт у земљи. Отворена ненаклоност коју је међународна заједница веома брзо показала према званичном Дамаску само је олакшала пут већини да помоћ за збацивање тираније мањине потражи и ван граница земље. Извештај УН наводи да је досад забележено 29 земаља из којих су борци стигли у Сирију, а већина су сунити из земаља Блиског истока и северне Африке.

„Долазе из свих делова света, из Европе и Америке, али нарочито из суседних земаља”, наводи се у извештају. Аутори упозоравају и на појаву наоружаних опозиционих група које одбијају да се придруже Ослободилачкој војсци Сирије и које су повезане са екстремистичким или исламистичким групама каква је Џабхат ел Нусра.

На помоћ са стране очигледно нису имуни ни у Дамаску јер су УН утврдиле да се на страни Асада боре и припадници либанског шиитског покрета Хезболах. Према подацима до којих је стигао истраживачки тим у којем је и Карла дел Понте, подршка је стизала и из Ирака и Ирана, премда је Техеран негирао било какву војну укљученост у Сирији.

Ризик од сукоба између припадника различитих заједница, укључујући сукоб етничких и верских група, одувек је био присутан, наводе чланови истражне комисије. Али, после готово двогодишњег ратовања „претворио се у отворен сукоб између различитих заједница”, оцењује комисија.

„У сукоб су увучене и друге мањине, као Јермени, хришћани, Друзи, Палестинци, Курди и Туркмени. Ипак, поделе су најизраженије између алавита (шиита) и сунита”, наводи се у извештају.

Посебно је рањива хришћанска мањина којој према неким проценама припада око 1,5 милиона грађана Сирије. У току конфликта колико-толико су успевали да се држе по страни, али опозиција их је често оптуживала за оданост владајућој структури, а повод су им давале и изјаве хришћанских верских великодостојника. Они су на почетку сукоба Асада називали „културним човеком”, а опозиционаре терористима, али како је време пролазило дошло је до промене у реторици.

Наклоност мањинских група Асаду ипак не изненађује будући да је његова партија Баас уз све грехове који јој се стављају на душу успела да одржава секуларно друштво. Његов пад стога за њих не би значио само промену власти него целог система. Радикални исламизам би по свему судећи био пуштен са узда на којим га је држала династија Асад, што би могло да се покаже као кобан сценарио за остале конфесије.

Стање је такво да би „читаве заједнице могле да се нађу пред избором да морају да побегну из земље или да буду уништене”, упозоравају аутори извештаја.

„Док заједнице верују – не без разлога – да су суочене са егзистенцијалном претњом, неопходност решавања кризе преговорима потребнија је него икада”, поручује се у извештају. 

----------------------------------------------------------------------

Докази о ратним злочинима

Комисија је у земљама које се граниче са Сиријом прикупила више од 1.000 сведочанстава, као доказе ратних злочина и злочина против човечности које су починили припадници сиријских снага безбедности. Они су такође, али у ограниченим обиму, прикупили доказе и о злочинима наоружаних побуњеника, а имена починилаца су достављена Високом комесаријату УН за људска права. Та документа су поверљива и могла би да се искористе у случају подизања оптужница пред Међународним кривичним судом за ратне злочине.

 -----------------------------------------------------------------

Русија не подржава Асада по сваку цену

Москва – Председник Русије Владимир Путин изјавио је јуче да Москва не подржава режим сиријског председника Башара елАсада по сваку цену, и истакао да би прво Сиријци требало да се међусобно договоре како да живе заједно.

Путин је додао да Москва једино настоји да спречи да се грађански рат у Сирији води унедоглед.