Покрајина „заборавила” дуг

Панчево – Након свега што се последњих година догађало, панчевачки градски оци су извукли значајну подуку: не треба се хвалити великим градским буџетом. Својевремено, када је актуелна била прича да „Панчево има четврти буџет по величини у Србији“, многи су одустали од донација граду, рачунајући да Панчевци све могу сами.

Буџет за 2013. чланови Градског већа усвојили су 18. децембра без помпе, а како ће проћи пред одборницима 27. овог месеца, видеће се. У сваком случају, планира се да панчевачка градска каса у наредној години буде тешка непуне 5,4 милијарде динара, са карактеристикама које нису својствене другим срединама. Прво, Покрајина остаје граду дужна неколико стотина милиона динара и сва је прилика да град неће у наредној години имати тај новац, и друго – од разних еколошких такса планира се приход од најмање 509 милиона, што је више него што износи укупан буџет неких општина. Биће опет расправе око расподеле тих пара.

Прошле године дошло је у питање хоће ли Покрајински фонд за капитална улагања моћи да плати трошкове тоталне реконструкције три улице у Панчеву, иако је он био инвеститор. Како градска власт пред изборе није могла допустити луксуз да од инвестиције одустане, дала је гаранције извођачу да ће, ако паре из Новог Сада не стигну на време, из градске касе бити исплаћено 328 милиона динара. Договорено – учињено. Паре нису стигле, а град је платио позамашни рачун.

Зоран Јовановић, панчевачки посланик у покрајинском парламенту, каже да је тешко веровати да град на те паре може рачунати и наредне године. Како ствари сада стоје, вели Јовановић, сва средства Фонда за капитална улагања Војводине биће усмерена ка изградњи аутопута Нови Сад – Рума и тунела кроз Фрушку гору. Остаје обавеза Покрајине да Панчеву врати тај новац, али када ће то бити, каже Јовановић, који је у прошлом мандату водио градске финансије, не зна се.

Но, у градску касу ће се слити средства наплатом разних еколошких такса. Планирано је приходовање 509 милиона динара, али ако нафтно-хемијском комплексу крене, могло би бити и више. Али, расправом о буџету у градском парламенту опет ће се отворити старе дилеме шта се све може подвести под заштиту животне средине, јер овако добијене паре могу се употребити само у те намене.

Владимир Деља, већник који води ресор екологије, био је изричит у саопштењу новинарима да ће сада, први пут, овај новац бити употребљен строго наменски. Летимичним прегледом ставки у предложеном буџету, може се запазити да ће највише од колача тешког 509 милиона динара добити јавна предузећа. Иако се под заштитом животне средине може свашта, уз мање или више убедљиву аргументацију подвести, тешко ће на расправи објаснити како ту спада, на пример, наткривање панчевачке зелене пијаце. Осим ако неко није спреман да брани тезу како је пазар по киши или сунцу озбиљан еколошки проблем.