Локални удар на евро

Урштромталер, халертауер, кимгауер, таубер франкен, берлинер… Непознато? Немцима није; то је новац који у 17 регија Немачке и Аустрије живи паралелно са евром, монетом 13 држава Европске уније, што је одговор "локалне заједнице на притисак глобализације".

Централна немачка банка открила је после преласка на евро (1.1.2002) да чак 10 милијарди немачких марака није повучено из оптицаја приликом операције замене за заједничку валуту евро. Наметнуло се питање – куд је ишчезао толики новац? Бундесбанка тврди да је део остао на Балкану где је уништен током ратова крајем деведесетих, док су део те своте задржали Немци који су се тешка срца одрекли немачке марке, симбола стабилности. Неважеће марке клизнуле су међу сувенире, а већ 2003. мали привредници, подржани од стране регионалних власти, у циљу спречавања одливања новца изван граница локалне заједнице у привредно јаче регије, уводе своју валуту, паралелну евру. Међу првима је и најпознатија – кимгауер, рођен у Баварској. Троше га у југозападној Немачкој, а 2006. је био легално средство плаћања за више од 430 малих и средњих компанија. Помаже јачању привредне сарадње у покрајини, па је само 2005. чак 1,2 милиона људи трансакције обавило у кимгауерима, који је у међувремену добио "рођаке" широм државе.

Евру већ четврту годину не успева да потисне конкуренцију; посао у локалним валутама цвета и економисти прогнозирају да ће само у кимгауерима током 2007. бити обављено преко 2,5 милиона евра промета. А ту су још и фолметалер, стернталер, стирион, више од 35 типова новца у различитим апоенима, неки не баш репрезентативног изгледа, који чине осмишљен систем одбране локалне економије од моћне, бескомпромисне конкуренције из света.

"Овим желимо да паре остану у нашој регији где имамо паметне и марљиве људе, желимо да се потенцијали ту развију, а то можемо да постигнемо само правим новцем који стварно делује. Купујемо робу која долазе издалека и коју је требало дуго транспортовати. Потрошачко друштво јако оптерећује околину и уистину живимо на рачун људи из Трећег света. То је неправда, зато с регионалним новцем хоћемо да учинимо нешто и против тога", објашњавају иницијативу и своју пословну филозофију водећи људи у фирми "Региогелд Е.в.", асоцијацији из Магдебурга, која пропагира модел самопомоћи путем увођења – локалног новца.

Рачуница открива да свака евро банкнота дође у оптицај 3,5 пута годишње, док кимгауер, на пример, за исто време чак 15 пута пређе из руке у руку. Иако "алтернативни" новац (који уз ознаке на видним местима примају свуда – у продавницама, ресторанима, агенцијама…) на први поглед подсећа на варијанту онога из игре "Монопол", изглед вара. Главна предност је да готов новац остаје код куће, а трговац љубазно пита купца како ће измирити цех. Нема проблема ако у новчанику нема евре, све, па и кафу или сладолед на улици може да плати живописним урштромталерима, на пример.

"Ионако све долази с друге стране океана, из Азије, погледајте етикете – ’Made in China‘. Зато је за мене заузимање за регионално важно, чак на првом месту. Тај шал кошта 12 евра или 4 урстромталера и разлика у центима", узгред ће власница бутика. Хавелблуте царује у Потсдаму, бургерблуте у Каселу, фолметалер у Хагену… Сви имају исту улогу – повећање потражње и повезивање локалне заједнице са малим предузећима којима би се црно писало у доба јефтине конкуренције и навале агресивних мега супермаркета, који нуде све, од игле до намештаја.

Систем не би био потпун када локалне валуте не би било могуће заменити за евре, а предузимљиви Немци су се досетили да и ту ударе на локалне струне, за бољитак "месне заједнице" – алтернативу је могуће заменити за евро уз провизију од три одсто, која не одлази у касу банке, већ за културне и социјалне програме у истој средини. Тиме је трговцима успело готово немогуће – да муштерије поново привуку у градска језгра уместо викенд-тумарања по лавиринтима "сити-шопова" на периферији.

"Купце привлачимо и тако да им дајемо попуст кад достигну одређену суму у куповини. Људи зато тај новац брже користе, пазе да им се не ’вуче‘ по новчанику, а то у пракси значи да се на регионалном нивоу повећа продаја. Сјајан је осећај плаћање тим новцем јер знате да помажете свом крају и куповној моћи људи у њему. Сврха ове операције је створити затворен привредни круг у коме се новац прелива само унутар регије", тврди бакалин коме би посао давно пропао да не постоји хавелблуте, новац који кружи у "микромонетарном систему".

Овај новац банке, међутим, не узимају на чување, зато нема камата и не исплати се повлачити га из реалне привреде, као што је случај са еврима у банкама, одакле се камате преливају на страна тржишта откако новац "не познаје границе". Угрожени слој малих бизнисмена схватио је да се средства тако акумулишу у концернима који ионако имају највише пара. Насупрот томе, паралелном новцу због инфлације вредност пада за око два одсто на тромесечје. Проблем је решен тако што се лојалност клијената награђују обнављањем вредности "бона" – доплатом "тачкица" у облику налепница које коштају толико колико је новац изгубио на вредности.

Бундесбанка ионако више нема монопол над новцем а Брисел, за сада, не гунђа иако правна страна штампања и трговања "уљезима" који потискују евро није регулисана. Грађани благонаклоно користе паралелно средство плаћања јер оно не утиче погубно на евро и глобалну економију, али спасава локалну.