Нови кров за Мићевиће

Чачак – Седећи пре 12 дана испред телевизора, у својој кући у  Смедереву, Милија Баровић је на Првој гледао прилог о тешкој студени и оскудици четворо Чачана. Тог дана била је тачно година како је, због рачуна, искључена струја у собичку Данијеле Мићевић (39) и њено троје деце, Тамаре (16), Бојана (13) и Николе (8), чије се сиромаштво спустило на последњу тачку.

– Било ми је жао нејачи, одмах сам одлучио да помогнем тој деци. Желим да живе у условима достојним човека, као и моја унука од осам месеци – каже Баровић за „Политику”.

Након емитованог прилога, од дописника Прве из Чачка Гвоздена Николића, добио је адресу на којој живе Мићевићи и 14. децембра донео чизме, јакне и гардеробу за све троје деце. Тада им је обећао да ће од њихове потлеуше саградити пристојну кућу, а јуче ујутро пред прагом Мићевића зауставила су се три камиона из Смедерева.

– Скројили смо и допремили кров, као и материјал за поткровље које ћемо пре тога подићи. Довезли смо и санитарије и плочице за купатило, стиропор за облагање куће. Рачунам да би све то могло да се заврши за двадесетак дана, па ће за пролеће остати само сређивање фасаде – вели дародавац.

Власник и директор смедеревског предузећа ИТГ које се бави грађевином, Баровић је одлучио да зидарске послове на кући повери мајсторима из Чачка, како не би морао да брине о смештају својих радника. Деца су, у међувремену, привремено смештена у другу кућу, о чему се стара градска управа у Чачку, док њихова не буде завршена. И „Електродистрибуција” је одобрила прикључак да би зидари могли да раде.

– Нашој новој кући највише ће се обрадовати Тамара, најзад ће добити своју собу – рекла је са сузама у очима Данијела Мићевић, нудећи шљивовицом раднике на истовару материјала.

Кућицу од три одељења подигла је у чачанском насељу Кулиновачко Поље, одмах поред родитељске која је изгорела у пожару 1988. године. Данијела је и рођена на овом месту, и живот је наместио да уста буде све више а пара све мање. Деца су рано пала само на њена леђа, а она остала без посла најпре у „Градском зеленилу” па у „Паркинг сервису”.

– Живимо од дечјег додатка и онога што зарадим у надници, од марта до новембра. Највећа ми је срећа то што Тамара учи све боље – рече њена мајка.

Баровићево предузеће, поред послова у смедеревском крају и на Златибору, гради и хотел у Београду. Има и фарму са 300 крава. Некад је играо одбојку за подгоричку Будућност, а не тако давно и његова породица осетила је недаће живота.

– Моји су пореклом из Клине и јуна 1999. родитељи су на тракторској приколици избегли овамо, а кућа им је запаљена. Морао сам да продам стан и локал у Београду да бих своје најближе из Метохије скућио поред себе.

Баровић је одлучио да се нова кућа у Кулиновачком Пољу, донаторским уговором, пренесе на троје деце из Чачка, Тамару, Бојана и Николу Мићевић.