Није конјуктурно бити Црногорац у Србији

Чињеница да је на попису у овој држави преполовљен број њених становника који су се национално изјаснили као Црногорци у односу на претходни попис, односно да је преполовљена Црногорска национална заједница, говори много и многима. Говори и да није конјунктурно, у сваком погледу, бити Црногорац у Србији, посебно последњих година и данас. Интересантно у временима када су многе важне одлуке доносили државни и други субјекти, на чијем челу или у којима су у немалом броју били национални Црногорци или они који су то пореклом. Зашто се то десило?

Шта је са државом у којој су званичне политике и политике других који су правдали и помагали, чак и претходили званичним државним ставовима: црква, академска заједница која је годинама уназад, како се показало, стварала услове да буде овакав пописни резултат.

Како објаснити трагичну истину да млади људи из Црне Горе, који донесу из својих локалних заједница потврду са обавезном рубриком испуњеном „ја сам Србин” и приложе је београдским факултетима у Србији, стичу енормне повластице у односу на друге младе људе, па и своје вршњаке који ту патриотску обавезу нису или не желе да испуне него иду „редовним путем”.

Када ће Српска православна црква престати да „форсира криву Дрину”, игнорише реалност, форсира своју црквену догму и доктрину, не признавајући постојање Црногораца не само у Србији, као посебне националне заједнице, већ и постојање црногорске нације у њеној матичној држави Црној Гори.

И зар треба да чуди лицемерје да је Српска национална заједница на попису из 1981. године чинила три одсто популације у Црној Гори, девет одсто по попису из 1991. године, 32 одстопо попису из 2003. године, 29 одсто по попису 2011. године, при чему је на власти у Црној Гори, од 1991. до данас, била и јесте „антисрпска Демократска партија социјалиста (ДПС) и њен лидер Мило Ђукановић” (дакле, три пута више припадника ове заједнице него када те партије и утицаја тог човека није било у Црној Гори).При томе не престаје, посебно у последње време, малтретирање Црне Горе галамом да је та заједница у држави Црној Гори изложена притисцима, угрожена, да јој прети асимилација, нестанак, па јој треба стална помоћ „матичне државе Србије и њених органа”.Истовремено је, у Црној Гори, „под влашћу ДПС-а и Мила Ђукановића”, и Српски национални савет и српске националне партије у локалним и државном парламенту, и новац из државног буџета којим се финансира и српска телевизија и српски радио (не један) и српске новине и Матица српска и шта све не, а у Србији, у исто време, „силна забринутост државе Србије за своје у Црној Гори”, али и мучно порађање права припадника црногорске националне заједнице у Србији, чији је ембрион у Ловћенцу и „порођај” никако да се заврши, а о помоћи државних органа Србије да буде завршен – упитно је говорити.

* Аутор је доцент на Факултету за пословни менаџмент у Бару