Опасно "сунце" соларијумско

С првим стварно топлијим данима, у тек постављене баште кафића измилеле су већ преплануле, чоколадиране лепотице. Кад су се пре осунчале? Нема тајне где се почетком априла може набацити препланули тен. Соларијуми су у овом тренутку места у којима се тражи термин више. Тешко је одолети бронзаном тену, који је постао мода без обзира на годишња доба. За упозорења о штетности чак озбиљној опасности и ризику да се добије рак, многи не маре.

Најсвежије упозорење стиже из Женеве, из Светске здравствене организације. Број случајева рака коже је повећан за десет пута у периоду од 1985. до 2006. године, а на ово драстично увећање утицало је неконтролисано сунчање у соларијуму, поручили су крајем марта челници СЗО. Подсетили су да соларијуми не подлежу контроли, као и да би свака држава морала да има прописе којима би власнике обавезивали да пре коришћења упозоре клијенте на опасност од рака и старења коже, које може да изазове употреба ових уређаја. То је, по њима, кључни разлог што се са 3.000 оболелих од рака коже годишње, колико их је било 1985. године, број повећао на 33.000.

Примаријус др Александар Адамовић, наш угледни дерматолог, није изненађен ни новом поруком ни статистиком СЗО, али ни чињеницом да ни код нас нико не слуша упозорење лекара да је сунчање у соларијумима ризично и опасно.

– Оваква упозорења код нас нико не схвата озбиљно, попут оних о штетности пушења или пића. Такав смо народ. Сунчање у соларијумима ни по чему се не разликује од излагања сунцу на некој плажи. Механизам дејства на кожи је исти: све што јој се дешава на плажи, дешава јој се и под лампама у соларијуму, каже за "Политику" др Адамовић, директор Завода за кожне и венеричне болести у Београда. Наш саговорник каже још и да ни један дерматолог не жели да паничи и плаши људе или да их одврати од боравка на свежем ваздуху и уживања у сунчаним данима, али свако мора да зна шта је ризично понашање и како се понашати да кожу оштетимо што мање:

– Некада се сматрало да сунчање у соларијумима није опасно, односно да такозвано А зрачење, које припада снопу УВ (ултравиолетног зрачења) у кожи продире дубље, а при томе је не оштећује, међутим дерматолошка, стручна удружења брзо су одбацила такво објашњење. Све што се на кожи дешава на плажи, дешава се и у соларијуму: кожа губи влагу, уништава се еластин и колаген, успорава стварање потребне количине масти, долази до исушивања, а најопасније – може да узрокује и генске модификације и рак.

Др Адамовић каже како сунчањем у соларијуму ми заправо, сликовито речено, злоупотребљавамо мајку природу. Наиме, постоје механизми за које се природа побринула да нас штити од претеране радијације ултраљубичастих зрака, када кожа поцрвени, па се онда одмара и умирује када се склонимо са сунца. Међутим, када се намерно "пржимо" у соларијуму, то је као да лампица у ватрогасној служи гори и позива на узбуну без престанка.

– Свако сунчање је пречица за брже старање, али и за рак коже. Међутим, ми као лекари можемо да сугеришемо, објаснимо, упозоримо да то може да доведе до малигнитета, али никоме не можемо да забранимо да на тај начин тера моду. У соларијуму би свако требало да буде обавештен о количини, дози емитованих зрака које ће добити и о дозвољеном излагању таквом зрачењу. У Европи сви салони имају лиценце и обучена лица, а уверен сам да ће доћи време да тако нешто заживи и код нас – каже др Адамовић.

Умерено сунчање прија, не негира наш саговорник, али каже никако после девет, 10 сати ујутру или пре 17 поподне. Доктор има разумевања и за оне који не могу да поднесу своју блештаву белину, која је изашла из моде. Одлазак у соларијум једном недељно, по њему, требало би да буде сасвим довољно. Проблем је што то за пожељни бронзани тен, какав је данас у моди, један одлазак је као – ниједан.

Др Адамовић каже како се у последње време и код нас много више мисли на превенцију и рано откривање рака коже. Лекари из домова здравља су прошли курсеве на којима су научили како да своје пацијенте пошаљу на дермоскопију, методу раног откривања малигних промена на кожи. Тако је пре две године у Завод за кожне болести на преглед стигло 1.200, а већ лане тај број је утростручен: урађено је 3.600 дермоскопија код људи који су дошли због промена на кожи и младежа за које је постојала сумња да су меланоми.

У највећем ризику да добију рак коже пре свега су особе које раде на отвореном простору – од грађевинаца до продаваца, због кератоза и малигних промена на кожи. Особе светлих очију и светле пути, риђокоси и пегави људи, као и особе које при излагању сунцу брзо горе, такође спадају у категорију најугроженијих. Др Адамовић каже да све зависи од врло индивидуалне способности коже да производи меланин, чија је продукција код тамнопутих и тамнооких боља, мада су и они дужни да на сунцу буду опрезни. Осим ових особа, у опасности су и људи који имају много младежа на кожи, а нарочито особе у чијој је породици већ било случајева оболевања од малигног меланома. Доктор примећује и да је међу оболелима све више млађих особа у тридесетим и четрдесетим годинама, што је некада била реткост.