Пораст броја самосталних уметника

Многи очекују да започне рад на изменама и допунама Закона о култури. Међу њима су и чланови Националног савета за културу (НСК). Јер бројна су поља која би требало уредити, између осталих и оно које покрива институцију самосталног уметника и статус репрезентативних уметничких удружења. Како нам каже Душко Паунковић, председник НСК-а, с којим смо, поводом најновијег закључка НСК-а, разговарали о овој теми, „проблем спада у оне горуће, у оне на које треба реаговати без одлагања”. Паунковић за „Политику” објашњава:

– Закон о култури из 2009. створио је услове за неконтролисан раст броја самосталних уметника, док није предвидео могућност смањења њиховог броја. Покушај ближег уређења ове области, у виду посебног правилника, није успео јер јеСекретаријат за законодавство владе закључио да за такво прецизирање нема основа у закону. У пракси то значи следеће: репрезентативна удружења, која имају право да додељују статус лица која се баве уметничком или другом делатношћу у области културе, немају могућност да тај статус некоме одузму зато што закон не дефинише ни услове под којима то може да се учини, ни термине у којима је допуштена провера испуњености законских услова.

Паунковић, даље, додаје да постојећи закон лоше дефинише области културе и културне делатности и да, уз то, омогућава давање репрезентативног статуса превеликом броју удружења.

– Као уметничке делатности у ужем смислу наведени су издаваштво, књижарство и музичка продукција. У оквиру једне културне области груписане су ликовне и примењене уметности и визуелне уметности и архитектура, док је уметничка фотографија дефинисана као посебна културна област. Није јасно како су се књижар, издавач или продуцент могли наћи у улози уметника и како се та дефиниција одржала у свим фазама кроз које је пролазио закон пре него што је усвојен. Пошто закон допушта могућност давања репрезентативног статуса за два удружења у оквиру једне области, створени су услови за постојање педесет репрезентативних удружења.Сва имају пред законом иста права, иако нека од њих окупљају искључиво уметнике и нису у стању да буду профитабилна па зависе од буџета, док друга окупљају бизнисмене и трговце и, како показује пракса, могу да остварују профит.

Примећено је да стара удружења, у страху од тога да ће им неко отети самосталне уметнике и да ће она због тога добијати мање средстава, спуштају критеријуме за статус и додељују га нештедимице. Иако је тренд пораста броја самосталних уметника постојао и пре, откако је закон на снази број самосталних уметника у Београду, који је био постојан педесетак година, порастао је за двеста педесет уметника – са 1.615 на 1.866. Идеје о томе да уметничка удружења треба да послују тржишно, или да се финансирају искључиво преко пројеката, или да им се средства из буџета дају само за вршење повереног посла, према Паунковићевом мишљењу, неодрживе су и могле су настати само као резултат лошег познавања саме природе културе.

– Због свега наведеног, постоји претња да ће се сервисирање доприноса онима који заправо производе уметносту блиској будућности показати као немогуће. Исто тако, постоји претња да ће сеи финансирање уметничких удружења показати као немогуће. Због тога је НСК предложио министарству неколико ствари. Да се пре усвајања измена и допуна законане доноси правилнико критеријумима на основу којих репрезентативно удружење у култури даје образложену оцену о испуњености услова за утврђивање статуса лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе, као и поступак давања образложене оцене,као ни други подзаконски акти који ће имати штетне последице за културу у целости. Да се у најскорије време распише јавни позив за пријављивање уметника, односно стручњака у култури за стицање статуса „Истакнути уметник, односно истакнути стручњак у култури”, како би се макар једном делу самосталних уметника доприноси почели плаћати из републичког буџета и како би се смањио притисак на локалну самоуправу. Да се не прелази на нов начин финансирања удружења, јер би та промена могла угрозити функционисање важних институција с полувековном традицијом. И, на крају, да се затвори конкурс за репрезентативност удружења, јер је неконтролисани пораст њиховог броја претња и за њих саме и за министарство. Сматрамо да би ове мерепремостиле проблем до тренутка доношења адекватног законског решења, закључује Паунковић.