У Црну Гору и даље са личном картом

Путовање аутомобилом на југ сада је много боље и брже. На путевима у Србији, посебно преко Златибора, обављене су силне поправке, а слично је и са наставком путне трасе на територији Црне Горе.
|Уз ауто-карту са уцртаним местима, односно пумпама, где се могу допунити резервоари или плински уређаји, пут је мало опуштенији. За "не дај боже" и једна и друга држава имају активне службе за помоћ на путу (АМСС-987, АМСЦГ-9802).

На граничном прелазу нема дужег задржавања (осим гужве у шпицу сезоне), тек толико да се упише улазак у братску нам Црну Гору.

Како нам је рекла Јелена Паовић, портпарол Министарства туризма Црне Горе, посебних промена када су туристи из Србије у питању нема. И даље се путује под истим условима, као и претходних година, уз личну карту или пасош, и са здравственом књижицом.

За возила регистрована у Србији није обавезан зелени картон нити међународна возачка дозвола за возача, као ни овлашћење за управљање туђим возилом у иностранству. Али, није на одмет да се има ово последње! Према информацијама из АМСС, довољно је овлашћење, које полиција може да вам затражи и у Србији - оверено у општини или у суду. Једино треба имати на уму нови црногорски закон о безбедности саобраћаја по коме је обавезно возити са упаљеним светлима током целог дана (казна 30 евра), а коришћење мобилног телефона у вожњи строго је забрањено (казна је 20 евра). Ко се одлучи да од Подгорице до Бара користи тунел "Созина" мора да плати надокнаду за возило од 2,5 евра. Цена трајекта Каменари-Лепетани за путнички аутомобил је четири евра.

Постоји и могућност јефтинијег паркирања, тачније туристичка претплатна карта, којом се избегава свакодневно, знатно скупље плаћање ових услуга.

Пример је опет Будва где, према речима Драгана Лијешевића, директора Паркинг сервиса, преко службе продаје или код локалних туристичких агенција могу да се купе ове повластице.

У зависности од дужине боравка, за два паркиралишта у самом центру града туристичка паркинг карта важности од једног до седам дана кошта 12, за 8-15 дана 10 и од 16 до 30 дана осам евра дневно. На другим паркинзима је мало нижа цена: за 1-7 дана 10, 8-15 осам, а за период од 16 до 30 дана шест евра дневно.

Постоје и три паркинга у центру где се у току дана може сат или 20 минута бесплатно паркирати, тек толико да се обави неки важан посао, рецимо куповина или подизање новца у банци.

Други начин путовања на одмор, врло често и избор наших путника, јесте воз. Према речима Предрага Одака из Железница Србије, железнички саобраћај од Београда до Бара је редован; поласци из Београда су у 10.10 и 13.10 часова, а постоје и два вечерња термина - 22.10 и 23.10. Повратна карта на овој релацији у другом разреду кошта 2.673 динара по особи. Деца од четири до 12 година плаћају пола карте, тј. 1.336 за повратну вожњу. За младе до 26 година, уз повластицу, повратна карта је 2.140 динара. Цена спаваћих кола, уз карту другог разреда, за лежај у трокреветној кабини је 820 динара, а у двокреветној кабини 1.230 динара у једном смеру. Уколико се од Бара до циљне дестинације, рецимо Будве, користи локални аутобуски превоз, цена карте је три евра.

Када је реч о авио-превозу, у летњем периоду се најчешће лети до аеродрома Тиват. Повратна карта (из Београда) кошта око 150 евра, уз додатних 16 евра за аеродромску таксу.

Препоручује се резервација смештаја, преко туристичке агенције или хотела директно, мада се приватни смештај може пронаћи и без резервације. Било коју варијанту да изаберете, рачунајте на боравишну таксу од 0,50 до 0,80 евра по дану, односно на укупан дневни трошак до један или 1,5 евро рачунајући и на локалну таксу за туристичке услуге (0,20) и осигурање (0,50) по особи.

Туристичко-информативни центри (број 9797) на располагању су туристима за сва питања, и то 24 сата, целе године.

Што се телефонирања (мобилни) тиче, роминг је обавезан, мада је најбоље да се купе при-пејд картице. Број кошта осам-девет евра, а то подразумева четири или пет евра за разговор.

За време летње сезоне све продавнице у туристичким местима су отворене до поноћи.

Све је ту, на длану! Остаје још само брчкање и пржење на све сређенијим плажама и ленчарење у неком од бројних угоститељских објеката. Његушка пршута и сир, маслине, плодови мора, разне врсте рибе, јагњетина испод сача, пастрмка, уз лозову ракију, домаћа црна и бела вина, и неизбежно хладно никшићко пиво, добро дођу кад стомак да узбуну.