U Crnu Goru i dalje sa ličnom kartom

Putovanje automobilom na jug sada je mnogo bolje i brže. Na putevima u Srbiji, posebno preko Zlatibora, obavljene su silne popravke, a slično je i sa nastavkom putne trase na teritoriji Crne Gore.
|Uz auto-kartu sa ucrtanim mestima, odnosno pumpama, gde se mogu dopuniti rezervoari ili plinski uređaji, put je malo opušteniji. Za "ne daj bože" i jedna i druga država imaju aktivne službe za pomoć na putu (AMSS-987, AMSCG-9802).

Na graničnom prelazu nema dužeg zadržavanja (osim gužve u špicu sezone), tek toliko da se upiše ulazak u bratsku nam Crnu Goru.

Kako nam je rekla Jelena Paović, portparol Ministarstva turizma Crne Gore, posebnih promena kada su turisti iz Srbije u pitanju nema. I dalje se putuje pod istim uslovima, kao i prethodnih godina, uz ličnu kartu ili pasoš, i sa zdravstvenom knjižicom.

Za vozila registrovana u Srbiji nije obavezan zeleni karton niti međunarodna vozačka dozvola za vozača, kao ni ovlašćenje za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu. Ali, nije na odmet da se ima ovo poslednje! Prema informacijama iz AMSS, dovoljno je ovlašćenje, koje policija može da vam zatraži i u Srbiji - overeno u opštini ili u sudu. Jedino treba imati na umu novi crnogorski zakon o bezbednosti saobraćaja po kome je obavezno voziti sa upaljenim svetlima tokom celog dana (kazna 30 evra), a korišćenje mobilnog telefona u vožnji strogo je zabranjeno (kazna je 20 evra). Ko se odluči da od Podgorice do Bara koristi tunel "Sozina" mora da plati nadoknadu za vozilo od 2,5 evra. Cena trajekta Kamenari-Lepetani za putnički automobil je četiri evra.

Postoji i mogućnost jeftinijeg parkiranja, tačnije turistička pretplatna karta, kojom se izbegava svakodnevno, znatno skuplje plaćanje ovih usluga.

Primer je opet Budva gde, prema rečima Dragana Liješevića, direktora Parking servisa, preko službe prodaje ili kod lokalnih turističkih agencija mogu da se kupe ove povlastice.

U zavisnosti od dužine boravka, za dva parkirališta u samom centru grada turistička parking karta važnosti od jednog do sedam dana košta 12, za 8-15 dana 10 i od 16 do 30 dana osam evra dnevno. Na drugim parkinzima je malo niža cena: za 1-7 dana 10, 8-15 osam, a za period od 16 do 30 dana šest evra dnevno.

Postoje i tri parkinga u centru gde se u toku dana može sat ili 20 minuta besplatno parkirati, tek toliko da se obavi neki važan posao, recimo kupovina ili podizanje novca u banci.

Drugi način putovanja na odmor, vrlo često i izbor naših putnika, jeste voz. Prema rečima Predraga Odaka iz Železnica Srbije, železnički saobraćaj od Beograda do Bara je redovan; polasci iz Beograda su u 10.10 i 13.10 časova, a postoje i dva večernja termina - 22.10 i 23.10. Povratna karta na ovoj relaciji u drugom razredu košta 2.673 dinara po osobi. Deca od četiri do 12 godina plaćaju pola karte, tj. 1.336 za povratnu vožnju. Za mlade do 26 godina, uz povlasticu, povratna karta je 2.140 dinara. Cena spavaćih kola, uz kartu drugog razreda, za ležaj u trokrevetnoj kabini je 820 dinara, a u dvokrevetnoj kabini 1.230 dinara u jednom smeru. Ukoliko se od Bara do ciljne destinacije, recimo Budve, koristi lokalni autobuski prevoz, cena karte je tri evra.

Kada je reč o avio-prevozu, u letnjem periodu se najčešće leti do aerodroma Tivat. Povratna karta (iz Beograda) košta oko 150 evra, uz dodatnih 16 evra za aerodromsku taksu.

Preporučuje se rezervacija smeštaja, preko turističke agencije ili hotela direktno, mada se privatni smeštaj može pronaći i bez rezervacije. Bilo koju varijantu da izaberete, računajte na boravišnu taksu od 0,50 do 0,80 evra po danu, odnosno na ukupan dnevni trošak do jedan ili 1,5 evro računajući i na lokalnu taksu za turističke usluge (0,20) i osiguranje (0,50) po osobi.

Turističko-informativni centri (broj 9797) na raspolaganju su turistima za sva pitanja, i to 24 sata, cele godine.

Što se telefoniranja (mobilni) tiče, roming je obavezan, mada je najbolje da se kupe pri-pejd kartice. Broj košta osam-devet evra, a to podrazumeva četiri ili pet evra za razgovor.

Za vreme letnje sezone sve prodavnice u turističkim mestima su otvorene do ponoći.

Sve je tu, na dlanu! Ostaje još samo brčkanje i prženje na sve sređenijim plažama i lenčarenje u nekom od brojnih ugostiteljskih objekata. Njeguška pršuta i sir, masline, plodovi mora, razne vrste ribe, jagnjetina ispod sača, pastrmka, uz lozovu rakiju, domaća crna i bela vina, i neizbežno hladno nikšićko pivo, dobro dođu kad stomak da uzbunu.