Познаваоци вина не праштају грешке

У свету винарства Марјан Симчич важи за великог перфекционисту и посвећеника. У сезони је обично у винограду у чизмама или у подруму где надзире најситније детаље.Крајем новембра, почиње обилазак света који је већ упознао и цени његова вина. Извозе у 34 земље. За последњих месец дана је био у САД, Кини, Италији и два пута у Лондону. Србију је посетио за викенд као гост Деветог београдског салона вина.

– Кад имаш визију и сан, толико се посветиш томе да ти то постаје живот. Нека лудост те вуче да све ставиш на коцку да би још више направио. Поготову кад је реч о вину и грожђу, јер то су живе ствари. Некад се бориш са спољним условима, истражујеш како се радило пре, шта је у земљи. Кад на крају осетиш своје размишљање у вину, то те фасцинира – објашњава Симчич своју филозофију.

Из породичне винарије у селу Цегло у Горишким брдима у Словенији, где је његов чукундеда пре више од 150 година засадио први породични виноград, излази 16 етикета вина (90.000 боца), од којих су нека добила највише оцене стручних магазина.

Симчич прави ауторска вина, а то су она која осим карактера земље из које долазе – тероара имају и „потпис” винара. Његов потпис је перфекционизам у винограду, подруму, вину...

– Увек сам био прецизан у детаљима. Мени смета свака ствар која искаче, а може да буде много ствари које кваре савршенство. Незрело грожђе, једна зелена бобица, део петељке, нечиста бачва или агресиван танин – каже словеначки винар.

Зато је од половине јуна до краја новембра стално у винограду или подруму. У летњим месецима може да уграби највише пет дана за породични одмор и то пре него што почне берба.

– Мораш да разумеш, да бдиш, да имаш њух кад треба да промешаш, кад треба да станеш. Не можеш другоме да оставиш упутства. У винограду сам нон-стоп, обилазим га, и имам тим који сам створио да ради како размишљам. Недопуштам грешке. Код нас није поента да се направи количина. Само то може да да резултате.

Кад му је отац препустио кормило пре више од 20 година, смена генерација је протекла глатко, што је важно за винарије са традицијом.

– Кад си млад и дрзак можеш да направиш нешто што старији не би. Некад се такви потези покажу као добри, посебно када желимо да експериментишемо. С друге стране, стабилност и искуство значе вину. Потрошач је високообразован. У 90 одсто случајева наша вина пију људи који познају вино и они не допуштају велике грешке, осцилације и мењање стила – каже Симчич.

Осамнаеста хектара винограда, од којих је већина старија од 50 година, налазе се и на словеначкој и на италијанској страни брда, које у Италији зову Кољо. Али на свакој боци пише „направљено у Словенији”. Да би убедио купца да у конкуренцији француских, италијанских и шпанских, уз све бројнија вина „Новог света” изабере баш његову боцу, мора како каже да шокира квалитетом.

Потенцијалном наследнику Леонарду (14) од осме године тренира мирис и укус и већ данас зна да на слепо препозна свако вино. По Леонарду је назвао и једно ретко вино од просушеног грожђа.

Ј. Каваја