Памтићу у 2012. години: Љубица Арсић

Љубица Арсић написала је романе „Чувари казачке ивице” и „Икона”, за који је добила награде „Борисав Пекић” и „Исидориним стазама”. Аутор је неколико збирки прича: „Ципеле бувине боје” (награда „Биљана Јовановић”), „Мацо, да л’ ме волиш” (Андрићева награда), „Тиграстија од тигра” (награда „Лаза Костић”) и друге. Ове године објављена joj je збирка прича „Ол инклузив”.

Ево по чему ће Љубица Арсић памтити 2012. годину:

Догађај године

Најава смака света према календару Маја – одбројавање пред смак света за све нас била je прилика да се преслишамо шта смо то доброга пропустили да урадимо, да се помиримо са онима које смо повредили и да се најзад уверимо колико је живот на нашој планети леп.

Промашај године

Изостанак смака – јер ће многи своје страхове и љутње пред животом морати да усмере према нечему безазленом и тривијалном, какав је, на пример, бес према комшији, страх од лифта или вожње авионом.

Домаћа личност године

Ватрогасци Београда – безимени хероји нашег града, који је у 2012. много горео. За мене су врхунски подвизи они који проверавају наша морална начела – храброст и преданост да, доводећи себе у опасност, спасемо туђ живот.

Страна личност године

Васпитачи и наставници школе у америчком градићу Њутауну који су страдали желећи да пред наоружаним психопатом спасу недужну дечицу. Лудака и насиља увек ће бити, али ће, дубоко верујем, увек бити и добрих људи.

Песма или албум године

Најновији албум Салифа Кеите, који својим необичним певањем и феноменалном музикалношћу изражава не само све оно што кроз музику може да се каже о Африци већ и патњу једног одбаченог албино дечака рођеног у црначкој породици.

Концерт године

Они о којима сам само маштала и замишљала их – концерти Салифа или Конче Буике, мог омиљеног Каетана Велоса са неком његовом интерпретацијом самбе или танга.

Књига године

„Ово личи на крај” Џулијана Барнса – невероватно приповедачко умеће, које личи на виртуозно клизање по леду, са све пируетама и троструким акслом. Многима се чини да је то тако лако и да је писање природно као дисање – замка у коју упадају неписмени аматери и неуки дилетанти.
 
Позоришна представа године

Много волим представу Народног позоришта „Мали брачни злочини” Ериха Емануела Шмита, који се потврђује као изузетан драмски писац и у „Загонетним варијацијама”. Кроз камерну игру брачног пара, Шмит је показао све оно због чега се при уласку у Тамни вилајет кају и они који уђу и они други који остају пред вратима.

Филм године

Значку успешних требало би да понесе и овогодишњи Фестивал ауторског филма, који је упркос хладној сали у Дому омладине и другим отежавајућим околностима, успео да се одржи. Истичем румунски филм „Сви у нашој породици”, чији је режисер Раду Јуде показао како се са мало пара може снимити одличан филм.

Шта ће обележити 2013. годину?

На нашу радост, развитак спорта, као што су рукомет и теквондо. Слутим да ће, на моју жалост, 2013. годину обележити штедња и даље дивљање аматеризма.