Pamtiću u 2012. godini: Ljubica Arsić

Ljubica Arsić napisala je romane „Čuvari kazačke ivice” i „Ikona”, za koji je dobila nagrade „Borisav Pekić” i „Isidorinim stazama”. Autor je nekoliko zbirki priča: „Cipele buvine boje” (nagrada „Biljana Jovanović”), „Maco, da l’ me voliš” (Andrićeva nagrada), „Tigrastija od tigra” (nagrada „Laza Kostić”) i druge. Ove godine objavljena joj je zbirka priča „Ol inkluziv”.

Evo po čemu će Ljubica Arsić pamtiti 2012. godinu:

Događaj godine

Najava smaka sveta prema kalendaru Maja – odbrojavanje pred smak sveta za sve nas bila je prilika da se preslišamo šta smo to dobroga propustili da uradimo, da se pomirimo sa onima koje smo povredili i da se najzad uverimo koliko je život na našoj planeti lep.

Promašaj godine

Izostanak smaka – jer će mnogi svoje strahove i ljutnje pred životom morati da usmere prema nečemu bezazlenom i trivijalnom, kakav je, na primer, bes prema komšiji, strah od lifta ili vožnje avionom.

Domaća ličnost godine

Vatrogasci Beograda – bezimeni heroji našeg grada, koji je u 2012. mnogo goreo. Za mene su vrhunski podvizi oni koji proveravaju naša moralna načela – hrabrost i predanost da, dovodeći sebe u opasnost, spasemo tuđ život.

Strana ličnost godine

Vaspitači i nastavnici škole u američkom gradiću Njutaunu koji su stradali želeći da pred naoružanim psihopatom spasu nedužnu dečicu. Ludaka i nasilja uvek će biti, ali će, duboko verujem, uvek biti i dobrih ljudi.

Pesma ili album godine

Najnoviji album Salifa Keite, koji svojim neobičnim pevanjem i fenomenalnom muzikalnošću izražava ne samo sve ono što kroz muziku može da se kaže o Africi već i patnju jednog odbačenog albino dečaka rođenog u crnačkoj porodici.

Koncert godine

Oni o kojima sam samo maštala i zamišljala ih – koncerti Salifa ili Konče Buike, mog omiljenog Kaetana Velosa sa nekom njegovom interpretacijom sambe ili tanga.

Knjiga godine

„Ovo liči na kraj” Džulijana Barnsa – neverovatno pripovedačko umeće, koje liči na virtuozno klizanje po ledu, sa sve piruetama i trostrukim akslom. Mnogima se čini da je to tako lako i da je pisanje prirodno kao disanje – zamka u koju upadaju nepismeni amateri i neuki diletanti.
 
Pozorišna predstava godine

Mnogo volim predstavu Narodnog pozorišta „Mali bračni zločini” Eriha Emanuela Šmita, koji se potvrđuje kao izuzetan dramski pisac i u „Zagonetnim varijacijama”. Kroz kamernu igru bračnog para, Šmit je pokazao sve ono zbog čega se pri ulasku u Tamni vilajet kaju i oni koji uđu i oni drugi koji ostaju pred vratima.

Film godine

Značku uspešnih trebalo bi da ponese i ovogodišnji Festival autorskog filma, koji je uprkos hladnoj sali u Domu omladine i drugim otežavajućim okolnostima, uspeo da se održi. Ističem rumunski film „Svi u našoj porodici”, čiji je režiser Radu Jude pokazao kako se sa malo para može snimiti odličan film.

Šta će obeležiti 2013. godinu?

Na našu radost, razvitak sporta, kao što su rukomet i tekvondo. Slutim da će, na moju žalost, 2013. godinu obeležiti štednja i dalje divljanje amaterizma.