Зулум у Гламочу

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 10. априла – Због одбијања Федерације БиХ да се повинује одлуци Дома за људска права Босне и Херцеговине и исплати им одштету за уништене куће и имања,  Србима из Доњег гламочког поља није преостало ништа друго него да правду потраже на суду. Посредством адвоката Емира Караче они су против Федерације БиХ поднели 187 тужби, којима око 500 власника и сувласника тражи да, коначно, буду обештећени за вредност имовине и изгубљену добит.

"Становници из 23 села из Доњег гламочког поља, чија имања обухватају 72 квадратна километра, остали су без игде ичега, јер су некадашња Војска Федерације БиХ и НАТО на њиховим имањима направили два полигона за обуку – "Одлучну Барбару" и "Пеликан".  Полигони су изграђени пре девет година и тиме је овим људима онемогућен и повратак у места у којима су живели до пред крај рата", каже за наш лист Карача.

Борећи се за своја права, Гламочани су се најпре обратили Дому за људска права, који је утврдио да им је земљиште одузето пре него што је Влада Федерације БиХ спровела поступак експропријације. Уместо тога, објашњава Карача, федерална власт је свој поступак покрила одлуком о општем интересу. С обзиром на то што је Влада Федерације БиХ делимично одустала од експропријације српских имања, Дом за људска права је донео једину могућу одлуку: да се подносиоцима апелације исплати и материјална и нематеријална штета. "Федерација је мојим клијентима исплатила само по пет хиљада марака на основу тога што им је, кршећи Европску конвенцију о људским правима и основним слободама, повредила право на дом. Материјалну штету им није исплатила, па сам Основном суду у Ливну поднео 187 тужби против федералне извршне власти. Од ње тражимо да оштећенима исплати надокнаду за уништене куће, економске зграде и путеве, разорене бунаре, плаћање подстанарских кирија, да им намири изгубљену добит... О каквом зулуму ′Одлучне Барбаре′  је реч довољно говори овај податак: са ораница и ливада мојих клијената скидан је хумусни слој земљишта и камионима одвожен. На њиховим имањима ископани су ровови и траншеје, постављене шине са покретним метама... Због тога, поред осталог, тражимо да се све на овом подручју врати у првобитно стање", описује Емир Карача.

Он указује и на следећи детаљ: "Канцеларија високог представника покушала је да утиче на Дом за људска права да промени своју одлуку и да ове људе практично претвори у пуку сиротињу, којој се не дозвољава ни повратак за који се, бар на речима, сви залажу". За део земљишта чије је одузимање "покривено одлуком о општем интересу", додао је Карача, још се преговара о начину и висини обештећења које припада власницима.

Председник Удружења избеглих и расељених из Доњег гламочког поља Радован Хајдер истиче за "Политику" да он и његови земљаци неће одустати од својих права. "Наше удружење је и настало с циљем да заштитимо и остваримо своја права. Појединачно, тражимо од 100 хиљада марака (51.000 евра) па навише. Има људи које је ′Одлучна Барбара′ ојадила за три куће, штале, воћњаке... Око две хиљаде некадашњих становника овог дела гламочке општине већ годинама се потуца по Републици Српској и Србији, јер својим кућама не могу да се врате а да почну из почетка немају с чим", огорчен је Хајдер.

Избегли и расељени Гламочани озбиљно размишљају да, због неспровођења одлуке Дома за људска права, поднесу кривичну пријаву против бившег председника Владе Федерације БиХ Ахмета Хаџипашића.