Мршав досадашњи учинак владе

Економиста Владимир Глигоров, који готово већ две деценије ради у Бечком институту за међународне економске студије и добро познаје европске прилике, каже да се тамо све веће приближавање Србије и Русије не доживљава као нешто посебно лоше. Досадашњи учинак Владе Србије Глигоров оцењује као „мршав” додајући да постоји покушај фискалне консолидације.

„Питање је опредељености Србије за ЕУ или не. Уколико би то приближавање Русији значило да би се Србија двоумила или одустала од учлањења у ЕУ, то би променило односе између земаља ЕУ и Србије, али више у смислу институционализовања споразума. Иначе, са политичке тачке гледишта, то не би било нешто што би био велики проблем. Унија нема ни непријатељске ни конкурентске односе са Русијом ”, каже Глигоров, у интервјуу за „Политику”. Он, заправо, сматра да је „тај евентуално хладноратовски приступ тој ствари само заблуда”, што, како истиче, не значи да на западу нема људи који другачије мисле.

Глигоров је јуче учествовао у расправи „Зашто Европска унија, а не Русија – економски аспекти”, у организацији Истраживачког форума Европског покрета у Србији. Том приликом је речено да је ЕУ кључни трговински партнер Србије и да опредељење за чланство у ЕУ не искључује даљи развој економске сарадње са Руском Федерацијом.

Зашто ЕУ треба Србији да буде на првом месту?

Економски мотиви су један разлог. Јер, ако узмете, не само трговину, већ и запосленост наших људи напољу, традиционалну економску оријентацију, са економске тачке гледишта, очигледно је да су што бољи трговачки односи са ЕУ у највећем интересу Србије. Што се тиче других разлога, модернизације земље у институционалном смислу, политичке стабилности која се добија на тај начин, плус могућности сарадње са индустријски најразвијенијим земљама света, уз чак помоћ саме ЕУ кроз структурне фондове, фондове који имају одређену развојну димензију, ствар је јасна.

Да ли интензивнија економска сарадња, која се најављује, између Русије и Србије може некако да штети евроинтеграцији Србије?

Не може да штети уколико је то по правилима, упрошћено речено, слободног трговања. Нешто од тога више је проблематично са становишта самих домаћих закона, јер није у интересу земље да или продаје имовину или да склапа уговоре о инвестирању, рецимо, у једну или другу инфраструктурну ствар, а да то не буде преко тендера или преко конкуренције. У том смислу, то јесте не само противно неким правилима ЕУ, него је то противно интересу Србије.

Дајете предност ЕУ у економској оријентацији земље. Имајући у виду економску кризу у ЕУ, да ли се оданде може очекивати нови талас улагања, која се, с друге стране, најављују из Русије?

– Нема ничега лошег у томе да инвестиције дођу и из Русије. То није спорно у Немачкој, зашто би било спорно у Србији. Евентуално, спорно је да ли се то ради на начин који обезбеђује економску ефикасност и конкуренцију свих који то желе да раде. Што се тиче инвестиција из западне Европе, ту треба имати у виду да у ЕУ, наравно, постоје земље са суфицитима у спољној размени, па, по природи ствари, морају да инвестирају напоље, у оне земље које су у дефицитима, било да су у унији или изван ње, као што је Србија. У том смислу, увек ће бити тих страних инвестиција. Питање је само да ли ће те инвестиције доћи у Србију или у неку другу земљу, не нужно земљу ЕУ, свет је велики.

Како оцењујете учинак српске владе до сада?

До сада је то доста „мршаво”, пре свега због тога што је доста тога отворено, али је, као што је то обично у Србији, такође отворена неизвесност и шта ће се од свега тога и реализовати. Постоји покушај фискалне консолидације, али то је први корак. Да ли ће се на томе истрајати и на који начин, остаје да се види. Постоји то са ЕУ, почетни споразуми са Косовом… сад је то поново доведено у питање. Постоје антикорупцијске ствари које постају неизвесније сваким даном, без обзира на то што се оне најављују, али то почиње да бива политички проблем, као што је обично случај.

Али, да ли влада може у тако кратком периоду да има веће успехе?

Не. Управо то и кажем. Оно што су почели да раде је можда и преко очекивања с обзиром на то како је све то састављено. Али, с којом је брзином то доведено у питање, то је, по мом мишљењу, такође забрињавајуће.

Где је данас западни Балкан кад је реч о економској кризи?

Западни Балкан у целини, са још неким земљама у суседству је, вероватно, најгоре прошао у овој кризи. То није зато што је та криза специјално за циљ имала Балкан у целини, него што је развој у последњих десет година на Балкану, кад узмете и Грчку и све друге, пре кризе, ишао у том доста неравнотежном правцу.

А, када ће изаћи из кризе?

Постоји тај проблем великих неравнотежа које морају да се исправе и зато то траје дуже.

Б. Чпајак

-----------------------------------------------------------

Извоз осам пута већи у ЕУ него у Русију

У 2011. извоз из Србије у ЕУ био је осам пута већи од извоза из Србије у Русију. Извоз из Србије у ЕУ представља 57,6 одсто српског извоза у свет, а извоз у Русију 6,2 одсто.

Уколико се извозу у ЕУ додају и подаци о извозу у земље ЦЕФТА, које ће бити чланице уније у скоријој будућности, то укупно износи 80 одсто „европског извоза”. Ако се, пак, извозу за Русију додају подаци о извозу у чланице Царинске уније, Белорусију и Казахстан, онда се може рећи да тамо одлази укупно седам одсто извоза из Србије.

Ово су подаци из анализе економских односа „Србија, Европска унија, Русија”, коју је урадио Истраживачки форум Европског покрета у Србији.

Б.Ч.