Група сенатора за независност Космета

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. априла – У Вашингтону су појачане акције званичних присталица курса за независност Космета, чак и ако не буде могућно да се такав исход издејствује у Савету безбедности УН. Предлог такве садржине пустила је у оптицај група од четири овдашња сенатора – Џозеф Бајден, Џозеф Либерман, Џон Мекејн и Гордон Смит.

Нацрт њихове резолуције, која нема обавезујућу снагу али рачуна са утицајем на извршну власт, могао би, како се сазнаје, да већ ове недеље буде стављен на дневни ред сенатског Комитета за спољне односе или да буде понуђен свим члановима Сената на изјашњавање. Примећује се да је међу потписницима само један члан поменутог Комитета – његов председник Бајден.

Закључак понуђеног нацрта почиње с три категоричности. У првој се наглашава да "САД треба да подрже независност Косова у оквиру постојећих граница, исход који представља једино праведно, одрживо решење за економски оспособљено и политички стабилно Косово". Другом се тражи да "САД енергично и брзо, у консултацијама и сарадњи са савезницима, затражи резолуцију Савета безбедности УН која ће одобрити препоруке специјалног изасланика УН за Косово Мартија Ахтисарија". Трећим ставом се инсистира да "ако изостане благовремена акција Савета безбедности УН, САД треба да буду припремљене да делују за дипломатско признавање и успостављање пуних дипломатских односа са Косовом као независном државом, а то треба да ураде заједно са сродним демократијама, као што су с њима сарађивале у заштити народа Косова 1999. године".

Следи и једна врста упозоравајуће препоруке да "САД треба да се супротставе сваком одлагању решења политичког статуса Косова" као контрапродуктивности, потенцијалној опасности која би могла да отежа постизање трајног решења". Нацрт препоручује, такође, да САД и ЕУ заједно "подрже политички и економски развој независног Косова", као и да Вашингтон "подржи интеграцију Косова у међународне и евроатлантске институције, укључујући и благовремени пријем у Партнерство за мир, с крајњим циљем да оно постане члан НАТО-а".

Предлог сенаторског квартета се завршава – препорукама непосредним актерима да испоље "одговорно руковођење". Па се, уз остало, каже да "док под међународним надзором убрзава транзицију ка пуној независности, влада Косова треба да покаже посебну бригу да осигура и штити пуна политичка и економска права Срба и других мањинских заједница" као и да "развије односе сарадње с Владом Србије, признајући њене легитимне интересе за безбедност српског становништва на Косову и заштиту и одржавање баштине Српске православне цркве на Косову". "Влада Србије треба да искористи прилику и неминовност независности Косова да оконча тамно поглавље деведесетих година прошлог века и усредсреди своју енергију ка постизању просперитетне и мирољубиве будућности кроз регионалну сарадњу и интеграцију у евроатлантске институције, као што су НАТО и ЕУ, и ка успостављању отворених, конструктивних односа с владом Косова", додаје се на крају сенаторског нацрта.

Према обавештеним круговима, тај нацрт је ушао "у процедуру" без уобичајених "претходних обавештења". Српски кокус у Представничком дому ће, како се чује, настојати свим снагама да оспори цитирани акт. У неким претходним случајевима је успевао да заустави сличне иницијативе, а средином јануара је допринео да Сенат једногласно донесе резолуцију подршке демократским снагама у Србији.

Ствари су сада, како процењују упућени извори, компликованије по одбрану интереса Србије. Међу подносиоцима нацрта су три врло утицајна сенатора – Бајден (који се уз остало залагао да Косово добије независност јер би то показало да САД нису против ислама, као што се због Ирака и других криза сматра у муслиманском свету), и Либерман и Мекејн који су недавно посетили Приштину. Бајден и Мекејн су на листама претендената – први као члан Демократске, а други као члан Републиканске партије – за председничке изборе, док је Либерман службено независни сенатор, који је обећао да ће гласати као његови демократи, иако они нису подржали његов реизбор, а који подржава, за разлику од демократа, ратну стратегију председника Џорџа Буша (републиканца) у Ираку.

Познаваоци указују да за даљи ток сенаторског нацрта резолуције постоје два сценарија. Први, да се она изгласа у Комитету, где већину од 11:10 сада имају демократи (којима страначки припада и бивши председник Бил Клинтон) после победе на парламентарним изборима прошлог новембра, а потом и на седници Сената. У том случају предстоји дебата, у којој би поједини чланови могли да уложе амандмане за промену неких битних одредница…