"Шкорпионима" 58 година затвора

Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду осудило је на по 20 година затвора Слободана Медића, команданта јединице "Шкорпиони", и припадника те јединице Бранислава Медића, због ратног злочина над шесторицом цивила, неутврђеног дана јула 1995. године, у Годинским барама код Трнова у БиХ. На 13 година затвора осуђен је Пера Петрашевић, на пет Александар Медић, док је Александар Вуков ослобођен оптужбе. Вукову и Александру Медићу укинут је притвор. Пресуду је изрекла Гордана Петровић-Божиловић, председница већа пред којим је спроведен првостепени поступак. Суд је утврдио да је Слободан Медић, као командант паравојне јединице "Шкорпиони", наредио припадницима свог обезбеђења Петрашевићу, Александру Медићу, Браниславу Медићу, Слободану Давидовићу (осуђеном у Хрватској) и Милораду Момићу (у бекству) да стрељају шесторицу заробљеника. Убијени су: Сафет Фејзић (1978), Азмир Алиспахић (1978), Сидик Салкић (1959), Смајл Ибрахимовић (1960), Дино Салиховић (1979) и Јусо Делић (1970).

– Заробљеници су камионом пребачени из Трнова, где су их наоружани оптужени извели из камиона, окружили их и наредили им прво да легну лицем ка земљи, а затим да иду путем према линији. Затим су скренули са пута код спаљене викендице Хасана Звиздића. Тада су Петрашевић, Момић, Давидовић и Бранислав Медић стрељали четири лица, пуцајући им у леђа и у главе. Осталој двојици су наредили да мртве пренесу у викендицу, а затим су и њих стрељали. После су непозната лица то место спалила – рекла је судија Гордана Божиловић-Петровић.

Према њеним речима, утврђено је да је Александар Медић помагао у том чину, тако што је чувао стражу држећи пушку подигнуту увис, али није пуцао. Када је реч о Вукову, није било доказа да је командант Медић њему дао наређење да одреди место за ликвидацију.

Судија је детаљно описала како је настала јединица "Шкорпиони", објашњавајући на основу чега је суд утврдио да је реч о паравојној а не о регуларној војној формацији. По престанку ратних дејстава на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема формирана је Република Српска Крајина. У месту Ђелетовци развија се нафтна индустрија на бушотинама на самој граници са Хрватском. Указује се потреба за обезбеђењем бушотина и тако настаје такозвани одред "Боца", који се бројчано увећавао са развојем нафтне индустрије. Командант је од почетка био Слободан Медић, звани Боца, који касније одред преименује и даје му назив "Шкорпиони".

Од службе обезбеђења јединица је три пута упућивана на терен, односно на ратиште, где је била у саставу Вуковарског корпуса Војске РСК. Крајем јуна 1995. године, јединица је послата у Трново, као испомоћ Војсци Републике Српске, где је била потчињена Сарајевско–романијском корпусу и команданту генералу Милошевићу. "Шкорпиони", њих око 180, смештени су у викендицама. Са њима је и камерман Душко Косановић који, по наређењу команданта, све значајне догађаје бележи камером. Косановић се, међутим, раније враћа у Ђелетовце, а камеру оставља Слободану Стојковићу који је касније и снимио егзекуцију заробљеника. По повратку у базу, Стојковић предаје касету Косановићу, који је умножава. Оригиналну касету чувао је код себе, а са копија је избрисао снимак ликвидације. Вештак Слободан Јовичић утврдио је да није било интервенција ни на видео ни на аудио материјалу.

Отежавајуће околности

Снимак ликвидације, који је приказан у јуну 2005. године, током сведочења генерала Обрада Стевановића на суђењу Слободану Милошевићу у хашком трибуналу, није био једини доказ на основу чега су оптужени осуђени, казала је судија.

– Оптужени Петрашевић признао је кривицу и навео да је са осталим припадницима командантовог обезбеђења кренуо да изврши задатак стрељања. Он је рекао да се Вуков, који се види на снимку, одмах вратио кад је чуо да нема пошиљке за њега и да није имао никакве везе са стрељањем, да је Александар Медић држао пушку у смеру нагоре, да није пуцао и да му се Момић касније ругао због тога и да је чуо Бранислава како каже да има још три метка у пушци. Петрашевић је рекао да мисли да на касети није снимљено све што се десило, али да се оно што је снимљено заиста и десило – навела је судија, додајући да је своју улогу у догађају признао и Александар Медић.

Одбрана Бранислава Медића, који је рекао да му је "пао мрак на очи", да не зна ко је пуцао и где је ко стајао, по оцени суда, срачуната је на избегавање кривице.

– Није било доказа да је Слободан Медић од непознатог старешине Војске РС добио наређење о стрељању заробљеника и ти наводи се заснивају на претпоставкама. Сви оптужени, као и бивши припадници јединице, поричу да је јединица "Шкорпиони" била паравојна формација и тврде да је била део Војске РСК и да су у том својству ишли на ратиште, имали војну пошту и били подређени Вуковарском корпусу, од којег су добијали оружје. По оцени суда, припадници јединице су примали плате од Нафтне индустрије РСК, а не од војске, а РСК је у то време била међународно непризната држава. Без обзира на дејства, та јединица није прерасла у регуларну војну јединицу – казала је судија.

Образлажући одлуку о казни, судија је истакла да је максимална казна од 20 година затвора изречена Слободану Медићу и Браниславу Медићу. Као отежавајуће околности навела је чињеницу да су тројица заробљеника била малолетна и да су двојица од њих натерана да четири мртва тела преносе до викендице.

– Овакво поступање према немоћнима, који имају природно право да живе, да им се суди и да се бране, не даје право оптуженима на олакшавајуће околности – рекла је судија Божиловић-Петровић.

Искрено кајање

– Оптужени Петрашевић и Александар Медић су показали искрено кајање и жаљење и пред судом и пред породицама оштећених, што су за њих свакако олакшавајуће околности – рекла је судија.

Једноипочасовно излагање судија је завршила цитирајући Хегела: "Природно право човека је слобода, а даље одређење истог је једнакост пред законом."

– Оштећенима није пружено то право, а оптуженима јесте – рекла је судија на крају.

Суђење "Шкорпионима" почело је у новембру 2005. године и у процесу је саслушан 21 сведок. На суђењу је приказан и снимак ликвидације. Сви оптужени ухапшени су одмах после приказивања снимка у Хагу, у околини Шида где су живели.

Специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је јуче да је делимично задовољан пресудом припадницима паравојне формације "Шкорпиони".

На конференцији за новинаре после изрицања пресуде, Вукчевић је изразио задовољство "због ефикасности поступка", наводећи да није лако доћи до пресуде за такав ратни злочин.

Он је изразио очекивање да и породице жртава буду делимично задовољне пресудом и истакао да Тужилаштво није задовољно пресудама изреченим за Александра Медића, који је осуђен на пет година затвора, и Александра Вукова који је ослобођен.

Према Вукчевићевим речима, разликује се правна оцена утврђивања чињеничног стања Тужилаштва и Суда, али случај није завршен.

-------------------------------------------------------------------------

Незадовољство пресудом

Изрицање пресуде обављено је у највећој судници Специјалног суда у присуству више чланова породица убијених. По изласку из суда, они су негодовали због пресуде.

– Нисам задовољна оваквом пресудом, ово је срамота, нека се срами Србија. Не занима мене ко је од њих колико добио, мене занима само оно "паравојна формација" – рекла је јуче видно потресена Хана Фејзић, мајка убијеног Сафета.

– Дошли смо у државу која је извршила стрељање, али правде нема. Наше мртве ништа неће вратити, ниједна пресуда, али ово је срамота – додала је њена ћерка Сафета.

Наташа Кандић, заступник оштећених, оценила је да је Србија проглашена невином, да је овај догађај приписан паравојној групи, због чега оваква пресуда неће моћи да издржи историјску проверу.

--------------------------------------------------------------------------

Максимална казна

Казна од 20 година затвора, која је изречена двојици припадника "Шкорпиона", максимална је казна коју је суд могао да изрекне оптуженима, иако је за то дело по садашњем закону запрећена казна од 40 година затвора.

– У читавом свету примењује се закон који је важио у време извршења дела. У време злочина у Трнову био је на снази закон који предвиђа максималну казну од 20 година затвора, као замену за смртну казну, која је укинута. Уколико је у међувремену закон промењен, суд мора приликом одмеравања казне да примени онај закон који је блажи по окривљеног. Изрицање казне од 40 година, како се очекивало у неким круговима у иностраној јавности, не би било законито – објашњено је "Политици" у Тужилаштву за ратне злочине.