Чека се кључни састанак Коштунице и Тадића

Текућа недеља требало би да донесе одговор на питање хоће ли бити формирана нова влада Србије. Коначно решење биће утврђено на састанку Бориса Тадића и Војислава Коштунице, чије је одржавање, како тврде извори "Политике" упућени у преговоре, питање тренутка, после чега би, ако договор уопште буде могућ, Тадић, као председник Србије, и формално дао нови мандат за састав кабинета Коштуници као председнику Демократске странке Србије. Такав Тадићев потез биће сигуран знак да је договорен читав пакет или да су бар прескочене главне препреке у досадашњим разговорима о влади.

Да би до састанка у току недеље требало да дође потврђује и Дубравка Филиповски, потпредседница Нове Србије, која ипак не може да каже да ли ће се прво састати само Тадић и Коштуница, који би се потом срели и са Млађаном Динкићем, председником Г17 плус, и са Велимиром Илићем, лидером НС, или би одмах био организован састанак "у проширеном саставу".

На укључивању Илића у преговоре, међутим, инсистирају само у НС, забринути због могућности да ресор капиталних инвестиција буде распарчан, док у другим странкама, како "Политика" сазнаје, не гледају благонаклоно на његово самостално иступање и поручују да ће за исти сто са Тадићем, Коштуницом и Динкићем моћи да седне кад на изборе буде ишао сам. До тада, како кажу, све што му није по вољи треба да расправи са својим коалиционим партнером – ДСС-ом.

Према сазнањима "Политике", после превазилажења прве препреке у разговорима о влади – договора о премијерском месту – нови застој настао је због различитог схватања улоге будућег мандатара Коштунице при састављању кабинета. Лидер ДСС-а би, наиме, како тврде извори "Политике" из ове странке, желео да буде питан при избору кадрова за министарске функције и из других странака. (Још од раније се, рецимо, из незваничних извора наговештава да би Вук Јеремић, ако министарство спољних послова буде припало Демократској странци, за Коштуницу био неприхватљив као шеф дипломатије.) Из ДС-а, међутим, овакве жеље оцењују као неприхватљиве, уз образложење да су пристанком да уступе место премијера ДСС-у пружили прст, али да би они сад хтели и целу руку.

Подела према којој би више од половине ресора припала ДС-у, иако се о томе спекулисало у јавности, за ДСС, како тврде у тој странци, никада није представљала проблем.

– Крајњи рок за формирање владе се ближи и кључни је тренутак да некоме буде поверен мандат за њено састављање. Околности су сада другачије и када је у питању Косово и Метохија – спречено је изгласавање нове резолуције у Савету безбедности УН – и управо због даљих преговора о статусу покрајине, али и због инвестиција у Србију, битно је да влада што пре буде формирана – каже Дубравка Филиповски за "Политику".

Забринут за будуће иностране инвестиције је и Слободан Милосављевић, председник Привредне коморе Србије, који се последњих недеља најчешће помиње као могуће кадровско решења ДС-а за место министра енергетике.

Према његовим речима, за привлачење инвеститора неопходно је да буде створен повољан амбијент за улагања, односно формирана влада са пуним мандатом која ће имати проевропску и демократску оријентацију.

Релативно повољан исход седнице СБ УН о Косову, према оценама саговорника "Политике" из странака укључених у преговоре о влади, може бити и добар подстицај за привођење разговора крају. Србија је добила на времену које би требало да искористи тако да се уз владу пуног капацитета што боље припреми за нову дипломатску битку за Косово, али и за дочек мисије Савета безбедности која би требало да испита стање на Косову, а чији се долазак не очекује пре краја априла.

Важан разлог за тражење што хитнијег одговора на питање хоће ли влада бити формирана или неће, према изворима "Политике", јесте и размишљање о најпогоднијем термину за одржавање евентуалних поновљених избора. Летњи месеци то свакако нису због годишњих одмора. Због тога би, како рачунају у странкама, почетак маја био крајњи термин да се зна да ли се иде на нове изборе. Нови избори би, према Уставу, морали да буду одржани 60 дана од распуштања Скупштине (она ће аутоматски бити распуштена ако влада не буде формирана до 15. маја). У странкама процењују да би последњи релативно прихватљив термин за нове изборе био почетак јуна.

Уз оцену да су преговори о влади очекивано дуги, Миодраг Радојевић из Института за политичке студије, истиче да је њихов исход и даље неизвестан, али додаје да је, судећи по изјавама страначких лидера и информацијама из медија, већа шанса да буде формирана нова влада него да се иде на нове изборе. Уз тактику међусобног исцрпљивања коју странке спроводе, према његовим речима, на дужину преговора утицао је и специфичан амбијент у којем се они воде, односно актуелна расправа о будућности Косова и Метохије која сигурно отежава формирање владе и у психолошком и у процедуралном смислу.

Истине има у обе интерпретације утицаја косовских преговора на формирање владе – истовремено се истичу и потреба за састављање владе због косовског проблема, али и чињеница да то неким учесницима у преговорима не одговара, јер желе да избегну преузимање одговорности, оцењује Радојевић.