Добровољно против социјале

У Нишу има више од 42.000 незапослених па су отуда разумљива настојања градских отаца да се тај број смањи. Крајем прошле године, Скупштина града изменила је одлуку о проширеним правима, чиме је практично верификовано добровољно ангажовање корисника једнократне новчане помоћи који су радно способни. Први резултати практичне примене ове одлуке су изузетно охрабрујући па није искључено да се ребалансом градског буџета, из кога је за ове потребе издвојено 23 милиона динара, ова сума и повећа.

Како функционише нови вид запошљавања Нишлија, за "Политику" објашњава Зоран Јовић, помоћник директора Центра за социјални рад у Нишу:

– Управа за дечју, социјалну и примарну здравствену заштиту склапа уговор са заинтересованим фирмама, а Центар за социјални рад утврђује број сати, као и списак корисника једнократне новчане помоћи који желе да раде. Након обављеног посла, Центар исплаћује корисницима сто динара по сату радног ангажовања.

Пројекат функционише већ три недеље, а интересовање, како корисника тако и предузећа и установа у којима раде премашило је сва очекивања. Изјаву о добровољном раду потписало је више од двеста Нишлија који су "у стању социјалне потребе" и велики број њих је већ имао прва радна искуства. Број се мења из дана у дан, а они који су радили и већ примили прве зараде, интересују се за нова ангажовања. И поједине фирме су исказале жељу да задрже оне који раде. Нажалост, фонд сати је ограничен на 400, па Центар за социјални рад настоји да их равномерно распореди у току године.

– Трећа је недеља како примењујемо овај вид запошљавања и сви су веома задовољни. Корисници једнократне новчане помоћи сада први пут имају прилику да раде и зараде. Број сати и списак утврђује наш стручни тим, а Управа за дечју, социјалну и примарну здравствену заштиту их распоређује. Ангажују се радно способна лица из породица која су у стању социјалне потребе. Значи, ми не збрињавамо сва незапослена лица већ само социјалне случајеве. До сада су радили или раде у Паркинг сервису, Студентском центру, Геронтолошком центру, јавним комуналним предузећима "Медијана" и "Водовод" – каже Јовић.

Квалификациона и старосна структура су разуђене. Међу "социјалним случајевима" највише је неквалификованих, али и особа са високом стручном спремом. Међу онима који су добили посао су млада докторка медицине и професорка књижевности. По Јовићевим речима, оне раде нови алтернативни облик проширене социјалне заштите – помоћ у кући. Уводи се сервис геронто-домаћице за старе и непокретне. Поред уобичајене здравствене неге, старима и немоћнима се обезбеђује чишћење и сређивање стана, спремање, кување...

– Ово је пионирски пројекат у Србији. Било је сличних покушаја у неким градовима, али су они били сезонског карактера, а наш је циљ да овај пројекат заживи и да буде трајан – каже наш саговорник.