Dobrovoljno protiv socijale

U Nišu ima više od 42.000 nezaposlenih pa su otuda razumljiva nastojanja gradskih otaca da se taj broj smanji. Krajem prošle godine, Skupština grada izmenila je odluku o proširenim pravima, čime je praktično verifikovano dobrovoljno angažovanje korisnika jednokratne novčane pomoći koji su radno sposobni. Prvi rezultati praktične primene ove odluke su izuzetno ohrabrujući pa nije isključeno da se rebalansom gradskog budžeta, iz koga je za ove potrebe izdvojeno 23 miliona dinara, ova suma i poveća.

Kako funkcioniše novi vid zapošljavanja Nišlija, za "Politiku" objašnjava Zoran Jović, pomoćnik direktora Centra za socijalni rad u Nišu:

– Uprava za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu sklapa ugovor sa zainteresovanim firmama, a Centar za socijalni rad utvrđuje broj sati, kao i spisak korisnika jednokratne novčane pomoći koji žele da rade. Nakon obavljenog posla, Centar isplaćuje korisnicima sto dinara po satu radnog angažovanja.

Projekat funkcioniše već tri nedelje, a interesovanje, kako korisnika tako i preduzeća i ustanova u kojima rade premašilo je sva očekivanja. Izjavu o dobrovoljnom radu potpisalo je više od dvesta Nišlija koji su "u stanju socijalne potrebe" i veliki broj njih je već imao prva radna iskustva. Broj se menja iz dana u dan, a oni koji su radili i već primili prve zarade, interesuju se za nova angažovanja. I pojedine firme su iskazale želju da zadrže one koji rade. Nažalost, fond sati je ograničen na 400, pa Centar za socijalni rad nastoji da ih ravnomerno rasporedi u toku godine.

– Treća je nedelja kako primenjujemo ovaj vid zapošljavanja i svi su veoma zadovoljni. Korisnici jednokratne novčane pomoći sada prvi put imaju priliku da rade i zarade. Broj sati i spisak utvrđuje naš stručni tim, a Uprava za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu ih raspoređuje. Angažuju se radno sposobna lica iz porodica koja su u stanju socijalne potrebe. Znači, mi ne zbrinjavamo sva nezaposlena lica već samo socijalne slučajeve. Do sada su radili ili rade u Parking servisu, Studentskom centru, Gerontološkom centru, javnim komunalnim preduzećima "Medijana" i "Vodovod" – kaže Jović.

Kvalifikaciona i starosna struktura su razuđene. Među "socijalnim slučajevima" najviše je nekvalifikovanih, ali i osoba sa visokom stručnom spremom. Među onima koji su dobili posao su mlada doktorka medicine i profesorka književnosti. Po Jovićevim rečima, one rade novi alternativni oblik proširene socijalne zaštite – pomoć u kući. Uvodi se servis geronto-domaćice za stare i nepokretne. Pored uobičajene zdravstvene nege, starima i nemoćnima se obezbeđuje čišćenje i sređivanje stana, spremanje, kuvanje...

– Ovo je pionirski projekat u Srbiji. Bilo je sličnih pokušaja u nekim gradovima, ali su oni bili sezonskog karaktera, a naš je cilj da ovaj projekat zaživi i da bude trajan – kaže naš sagovornik.