Нови талас на вратима репрезентације

Ни у 2012. наши најбољи кошаркаши нису били у конкуренцији за екипу године у Србији, а изостали су и на европској листи . Слаб пласман на прошлогодишњем Европском првенству у Литванији (осмо месо) гурнуо их је у квалификације за наредно континентално такмичење, а пут у Словенију изборен је тек у последњој утакмици против Израела и то са треће позиције у групи, што је за последицу имало жребање из последњег шестог шешира.

У недавном интервјуу нашем листу селектор Душан Ивковић навео је неколико разлога „изузетно слабе игре”. Од недостатка мотива због неучествовања на Играма у Лондону, бројних повреда, али кључан је што у репрезентацији има мало играча који су носиоци игре у својим клубовима неколико сезона уназад. Уз напомену да то није реална слика квалитета репрезентације, селектор је нагласио како очекује да се у Словенији избори позиција која води на Светско првенство у Шпанији, па чак и борбу за медаљу. Резон селектора сигурно није без покрића. Летошња допуна селекције, мада изнуђена повредама и отказима, дала је плод иако је цена плаћена резултатом, па се већ назире нови талас у репрезентацији.

У квалификацијама селектор је  рачунао на 14 играча и међу њима треба тражити окосницу тима и за Словенију. Деветоро је прошло безмало комплетан претходни олимпијски циклус (Теодосић, Тепић, Рашић, Бјелица, Кешељ, Крстић, Мачван. Паунић и Савовић), Ерцег је био позиван на неке претходне акције али се није изборио за место у тиму, а дебитовали су Мусли, Недовић, Анђушић и Штимац. Конкуренцију би требало да појачају Стефан Марковић и Коста Перовић који су због повреда пропустили претходно репрезентативно лето, као и Владимир Мицов који се „ровит” појавио на почетку припрема. Велико је питање може ли Новица Величковић у наредној години да се врати на паркет, као и да ли ће Ивковић после два узастопна отказа упутити и трећи позив Миловану Раковићу и Мирославу Радуљици.

Гледајући прву трећину сезоне, простор за допуну селекције није мали. Право појачање требало би да буде капитен Партизана Владимир Лучић, а из три наша клуба која играју регионалну лигу бар на ширем списку могли би да се евентуално нађу Никола Милутинов, Богдан Богдановић, Стефан Синовец, Александар Цветковић, Бојан Суботић и Борис Савовић.

Иако извештај који је Ивковић поднео Управном одбору КСС није угледао дана, неке тезе су опште познате. Резултати репрезентације су у директној вези са бројем врхунских играча и продукцијом младих, у чему смо у великом заостатку у односу на конкуренте. Потпредседник КСС задужен за мушку кошарку Дејан Бодирога упорно истиче да да млади играчи изузетно касно добијају прилику, али КСС нема могућност да утиче на политику клубова. Ипак, у рукама Савеза је стратегија рада са млађим селекцијама, где посебно у стручном делу може да се направи одлучнији корак и најталентованија деца повере заиста најбољим тренерима. Такође, да обезбеде да се најбољи одазову селектору.

Готово сви кандидати за репрезентацију играју у клубовима који су учествовали у Евролиги и Еврокупу, а статистика ипак показује да помака, новог таласа, има. Лидери својих тимова у Евролиги су Теодосић (28,5 мин, 10,5 по, 5 ас) и Крстић (24,3 мин, 13,8 по, 4,4 ск) али и Лучић (33 мин, 13,7 по, 3,7 ск). Значајне роле припале су Душку Савановићу (20,5 мин, 7,3 по, 3,6 ск), Немањи Бјелици (24 мин, 10,6 по, 5,4 ск), а видан напредак показали су Немања Недовић (23,13 мин, 9,8 по, 2,1 ас) и Дејан Мусли (21,4 мин, 9,5 по, 4,9 ск). С обзиром да игра у једном од најјачих тимова (ЦСКА) Владимир Мицов се изборио за значајну минутажу (17,5, 5,4 по, 2,1 ск), а скроман учинак имали су Коста Перовић (10,5 мин), 3,7 по, 2,1 ск), Данило Анђушић (7,5 мин, 2,3 по) и Александар Рашић (12 мин, 4,2 по, 1,2 ас). Не треба заборавити да је четврти наш играч у ЦСКА Зоран Ерцег одлично почео сезону. На две утакмице у најјачем такмичењу убацивао је просечно десет поена, али ће због теже повреде дуже одсуствовати са паркета.

У другом такмичењу по квалитету Еврокупу, најдоминантнији наш играч је Владимир Штимац. Турски Банвит се пласирао у наредну рунду, а некадашњи центар Црвене звезде има импресивну статистику (21 мин, 14 по, 7,5 ск). Лука Богдановић и у Кахасолу потврђује реноме доброг шутера (27 мин, 12,2 по, 2,8 ск), а важе улоге имали су и Милован Раковић у Билбау (18 мин, 8,2 по, 4,8 ск), Милан Мачван у Галатасарају (19 мин, 7,8 по, 2 ск), Стефан Марковић у Валенсији (29 мин, 6,7 по, 5 ск, 3,3 ас), Мирослав Радуљица чији Азовмаш је елиминисан (21,5 мин, 11,2 по, 4 ск) и Бојан Суботић који је знатно допринео у Звездином пласману у „топ 16” (18 мин, 9,7 по, 4,8 ск). Испод својих могућности су играли Миленко Тепић у Кахасолу (14,5 мин, 4,7 по, 2,7 ск, 1,8 ас), Марко Кешељ који је нешто касније стигао у Валенсију (13 мин, 4,5 по, 2,2 ск) и Иван Паунић, Радуљицин саиграч (19 мин, 5,3 по, 3,3 ск).

На једног играча би требало да се обрати посебна пажња. Млади крилни центар Никола Јанковић (18 година), који је поникао у Црвеној звезди, у дебитантској професионалној сезони, у дресу белгијског Шарлоа у Еврокупу је имао запажену улогу (18 мин, 8,6 по, 4,2 ск). Момак који није желео да греје клупу у Србији, искористио је прилику и тако још једном побио тезу да само у домаћим клубовима могу да се праве играчи за репрезентацију. Да ли ће достићи ниво Стојаковића, Бодироге, Гуровића, Јарића и многих других асова који су играчи постали у иностранству, тешко је рећи, али дужност људи који воде нашу кошарку је да не дозволе да ни један момак више не узме друго спортско држављанство.

М. Стојаковић