Криза пробудила себичлук богатих

Богати људи у свету који су новац стекли у најразличитијим браншама попут фармације, ИТ-ја или трговине неретко осим успеха имају још једну заједничку особину – филантропију. Оснивање задужбина или добротворних фондација je нека врста неписаног правила, нарочито када је реч о богаташима на Западу. Статистика показује да је филантропија богатих досегла највиши ниво у САД где је готово институционализована. Поклањање новца у добротворне сврхе или за специјалне намене попут унапређивања културе и науке постала је у Америци ствар престижа и део очекиваног друштвеног понашања богатих појединаца. Оваквим трансакцијама новца богати људи не чине само добро дело, већ и те како побољшавају слику која се о њима креира у јавности.

Праву револуцију филантропије у лиги „супербогатих” донела је акција „Обећање давања” коју воде мултимилијардери Ворен Бафет и Бил Гејтс, а чији је циљ да окупи богаташе спремне да најмање пола свог иметка завештају у добротворне сврхе.

Први корак је направио Бафет одлучивши да највећи део нагомиланог богатства остави хуманитарним организацијама, а да његова деца наследе тек толико колико је потребно „за пристојан живот”. По сопственом признању Бафети јуниори су били затечени очевом одлуком, али за сада јој се нико није успротивио.

Други члан овог филантропског двојца, компјутерски геније Бил Гејтс заједно са супругом Мелиндом преписао је пола свог богатства за истраживања у области медицине, пољопривреде и унапређење образовања. Процењује се да ће, упркос огромним донацијама, за свако од његово троје деце остати „макар” по десет милиона долара наследства што у односу на целу његову имовину делује као кап у мору.

Међутим, највећа ствар коју су Гејтс и Бафет урадили нису баснословне суме дариваног новца. Они су филантропији у Америци дали људски облик и пример који су и други супербогати пожелели да прате. Према најновијим подацима, елитни клуб „Обећање давања” броји 92 члана. Овај број, ипак, није ни изблиза тако импресиван у односу на светске размере. Јер, према Форбсовој листи на планети тренутно живи 1.226 милијардера, а већина их је уздржана према „Обећању давања”. Тако на пример Форбс рангира Индију на четврто место по броју милијардера, а припада јој тек 91. позиција на светском индексу давања који класификује 153 земље на основу издвајања у добротворне сврхе.

Осим превасходно хуманитарног карактера не треба губити из вида ни пореске олакшице на које донатори по закону могу да се позову. Телевизијска мрежа Ен-Би-Си је јавила да је у последњим недељама ове године било више од 40 одсто донација које подлежу правилима о пореским олакшицама. Разлог је велика економска дебата о такозваној „фискалној литици” која се ових дана води у Америци, а која би могла да резултира променом постојећег закона. Премда и даље није извесно шта ће бити договорено и да ли ће уопште доћи до неких промена, из хуманитарних агенција апелују на грађане да што више поклањају, јер могу помоћи другима, али и себи када дође време за плаћање пореза.

Говорећи о значају даривања у добротворне сврхе сам Бил Гејтс је нагласио да је веома важно да се тај обичај не занемари чак ни у времену економске кризе, јер је сада – најпотребнији.

Бројке ипак говоре другачије. Од почетка рецесије давања највећих филантропа и задужбинара у сталном су опадању. Подаци којима располаже организација, која бележи сва давања већа од милион долара, показују да је из руку задужбинара од 2007. до данас стизало све мање новца. Тренд опадања бележи се и код фондација које не финансирају искључиво појединци већ и целе државе. Тако на пример Уницеф, који је својеврсна задужбина целог света намењена финансирању деце, у 2012. бележи у буџету мањак од седам одсто.

Драган Вукотић