Сада Рача има добар просек

Промрзли радници који блокирају пругу била је слика варошице Раче пре неколико година. Како је сада, да ли се после доласка Јуре, живи боље? Јер, једна специфична статистика показује да је ово шумадијско место са просечном зарадом по становнику од 125,4 евра доспела на треће место листе општина и градова сврстаних према промени ранга развијености у 2012. години у односу на 2008. годину.

Црна Трава, која годинама важи за најнеразвијенију општину у Србији, доспела је на пето место развијености мерено платама по становнику. Друштво јој праве Бор, са истом просечном платом од 103 евра по „глави”, као и Кладово, Власотинце, Блаце, Сјеница, Брус, Бор.

Мирослав Здравковић, уредник сајта Макроекономија на коме је оваква листа објављена, каже да му је основна мотивација за њено стварање био нагли скок општине Рача која је, према оваквој методологији, иза Новог Сада и Београда.

– Пре кризе то је била једна од најнеразвијенијих општина у Србији. Њен скок последица је нове производње услед државних субвенција за запошљавање, близине аутопута, угледања на друге инвеститоре који су у њој започели производњу. Слично је и са Баточином. У ове две општине, које имају мали број становника на посао долази пуно људи из Крагујевца, околних места и њихова примања улазе у просек – објашњава Здравковић.

Високу просечну зараду у Црној Трави правда чињеницом да тамо живи само 1.600 људи и да су сви запослени у јавним службама, а Бор је добро рангиран због субвенција које држава даје за рударско-топионичарски басен.

– Ово показује да су субвенције генерално дале добре резултате, с тим што државну помоћ не треба усмеравати уз општине које се налазе уз аутопут, већ оне забаченије попут Прибоја и сличних – каже Здравковић.

Нови Сад је задржао прво, а Београд друго место према развијености. Позицију од пре четири године задржали су и Пожаревац, Зрењанин, Пожега, Љубовија и Опово.

Према Здравковићевој оцени најлошије пролазе велики градови, јер у њима није довољно отворити једну фабрику.

На пример, Панчево је пред кризу било треће по развијености, а сада је пало на девето место. Отпуштање радника, поготово у Азотари имало је своју цену. На овој ранг-листи на ниже су пали и Јагодина, Смедерево, Крушевац, Ваљево, Ужице.

Више од 30 места пали су Љиг, Бујановац, Мали Зворник, Смедеревска Паланка, Ариље, Ковачица, Врњачка Бања, Бач, Алексинац, Сечањ и Мерошина.

– Статистика је чудо – каже Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина.

Ова ранг-листа према његовом мишљењу јесте занимљив параметар, али слабо употребљив.

– Свако ко је крочио у Рачу или живи у њој зна да та општина никако не може да се мери са Београдом или Новим Садом. Она је важила за девастирану општину и вероватно је долазак Јуре и запошљавање 1.300 људи мало поправио просек, али далеко је то од реалног бољитка – каже Пауновић.

За категоризацију општина према развијености, истиче он, осим плата улази и маса пензија, однос броја запослених и незапослених.

У Министарству регионалног развоја и локалне самоуправе потврђују да они сваке године утврђује степен развијености и општина и разврставају их у четири групе према уредби коју усваја влада и која даје јасне критеријуме. Као и да се категоризација сајта Макроекономија не слаже са њиховим увидом са терена, као ни са званичном методологијом.

– Сигурно је да су Рача, Баточина, па и Власотинце са директним страним инвестицијама и отварањем нових радних места побољшали стандард својих грађана. На тај начин они свакако представљају кандидате за улазак у вишу групу и по званичној методологији. Пред чињеницом да су никле нове фабрике и да су се у њима запослили људи нико не може и не сме да затвара очи – наводе у Министарству регионалног развоја и локалне самоуправе.