Европска унија ипак једина опција

Никад више српских партија и политичара није било за улазак у Европску унију. Премијер Ивица Дачић прогласио је протеклог јула председника Србије Томислава Николића „еврофанатиком”, а тај епитет све чешће приписују и њему и Александру Вучићу, првом потпредседнику владе. Насупрот томе, показују истраживања јавног мњења, народ никада није био толико евроскептичан као сада.

То није чудно, јер већина политичара зна да је то ипак једини пут Србије, а није чудно ни што грађани негодују, јер их погађају неправде којима међународна заједница излаже Србију, као што им не пријају процене да у ЕУ сада нико не жели нове чланице, попут тврдње немачке канцеларке Ангеле Меркел да ЕУ годинама неће примати нове чланице, јер је сада све подређено учвршћивању монетарне уније.

Светлана Логар, из Ипсос стратешког маркетинга, каже да не би рекла да народ није за Европу.

„Пад на око 40 одсто опредељених за улазак у ЕУ је тренутан и до тога је дошло због ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају. У децембру се проценат већ попео на 50 одсто, а пре ове ослобађајуће пресуде било је 60 одсто опредељених за улазак у ЕУ. Добар део грађана посвећен је европском путу”. Она каже и да се у неколико протеклих година ретко могло чути нешто позитивно о ЕУ, али да грађани ипак подржавају унију.

„Већи проценат је за ЕУ, мањи је против и постоји један број неопредељених”.

Стратешки маркетинг десетак година редовно прати број опредељених за ЕУ.

„После смене Милошевићевог режима и повратка у међународну заједницу из изолације, за улазак у ЕУ гласало је и до 80 одсто грађана. Исто толико опредељивало се за ЕУ после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. И долазак „Фијата” и „Евросонга” у Србију подигли су расположење грађана за ЕУ. Међутим, проглашење независности Косова 2008. године довело је до пада жеље грађана да се уђе у ЕУ. Даљи пад бележи се у 2009. години, јачањем светске економске кризе, али врло брзо долази до пораста јер су укинуте визе”, објашњава Логар.

„Постоји језгро од 43 до 45 одсто грађана који су за ЕУ. То је минимум испод којег се није падало. Чим нешто повећа оптимизам, скаче жеља за уласком у ЕУ. Однос за и против варира у зависности од околности. Ивица Дачић и Александар Вучић су проевропски оријентисани, као и влада, и то сигурно може да допринесе повећању процента за улазак у ЕУ”, каже Светлана Логар и додаје:

„Однос према Европи је рационалан, а према Косову је емотиван. Европа и јесте рационалан пут наше државе. Наши грађани подржавају реформе, а то би требало радити и да није Европе. ЕУ је изложена негативним оценама када се из ње исељавају наши грађани али ипак је свима нека од западноевропских земаља модел како би требало живети”.

Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, сматра да је нормално то што је народ разочаран стандардом, условљавањима, дешавањима око Косова.

„Политичка елита има одговорност јер има знање и то их, као и географија, упућује на ЕУ. С друге стране, ЕУ нам прави проблеме, али је ипак најближе и најбоље решење. Са ЕУ имамо 56 одсто економске размене, а добили смо и донације вредне више од две милијарде евра. Зато Србија нема избора, мада би нас неки људи радије видели у организацији афричког јединства”.

Прибићевић каже да Србија нема друге опције осим ЕУ. Немамо капацитета да будемо неутрални. Вучић и Дачић се руководе реалношћу и обавезом да се иде у том правцу. Ту нема избора. Народ је у свим земљама такав, али мора знати идентитет и географију – односно где припада.”

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да иако је код нас било доминантно проевропско опредељење, сада постоји проблем па је и председник државе изразио мало разочарање евроинтеграцијама.

„Председник изражава евроскептицизам и то мора некако да се реши. Али, већина странака је бар декларативно за ЕУ. Наши политичари имају проевропску причу, а јавност ће постати проевропска, или ће политичари постати евроскептици. Доминантно становиште елите је проевропско, али код осталих то није случај. А до евроскептицизма је дошло јер се чини да нам је чланство све даље и нада да ће Србија добити чланство је магловита.”

Радун каже да има много политичких и финансијских проблема у ЕУ па се говори и о пропасти еврозоне.

„Немачка је саопштила да неће бити проширења ЕУ за извесно време, па је скептицизам нормалан и реалнији од оптимизма политичара. Ништа не вреди ни да добијемо датум за почетак преговора о приступању Србије ЕУ, јер су приступни фондови све мањи и тањи. И чланице ЕУ су више против уније и то је нормално. На пример, у Словенији је уласком у ЕУ део радних места био угашен, део је и отворен, али протести изгледају као критика транзиције. Мења се расположење према ЕУ, и пад поверења заснован је на питању када ћемо бити примљени и колико ћемо имати користи од тога. Немачка, која све то финансира, није расположена да ту скоро види Србију.”