Рат без "цара"

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 11. априла – "Проценио сам да ми је боље да не прихватим понуђену дужност него да је прихватим, добијем чир и напустим је", објаснио је пензионисани марински генерал Џон Шихан своје одбијање иницијативе Беле куће да га ванредно, стратешки, унапреди. Његов потез изазвао је изненађење у политичким врховима јер је одбацио "фантастичну прилику" да заузме нови положај – "ратног цара" САД.

Ову функцију је Бела кућа замислила, како данас открива "Вашингтон пост", да би ублажила растуће тешкоће на главним фронтовима. "Ратни цар" би, по том пројекту, био – "главни надзорник и координатор операција у Ираку и Авганистану". Човек који би рапортирао директно председнику Џорџу Бушу или његовом саветнику за националну безбедност Стивену Хедлију, превазилазећи "препуцавања" која су се испоставила у раду различитих надлежних ресора.

Титула звучи, међутим, много боље од фронтовских искушења и политичких размирица у којима се рађа. Тако мисли и Шихан, који подсећа да се лично "никад није слагао са основом за рат у Ираку" јер за то "није постојао одговарајући план, док су уједно увелико потцењене последице санкција и владавине Садама Хусеина на ирачки народ". Генерал, који је средином 1990-их био и један од команданата НАТО-а, као један од разлога за одбијање понуде навео је околност што још највише утицаја у ратној стратегији САД имају људи "старих погледа" предвођени потпредседником Ричардом Чејнијем који понавља "победићемо, Ал Каида је тамо"...

Понуду да заседну у фотељу "ратног цара" одбила су, наводи "Пост", и двојица Шиханових пензионисаних колега – генерал копнене војске Џек Кин и ваздухопловни генерал Џозеф Ралстон. Њих двојица нису јавно образложили свој поступак. Обојица су, као и Шихан, већ имали специфична задужења у Бушовој администрацији.

Бела кућа још није јавности потврдила да пројектује нову функцију, како би себи олакшала терет "арбитраже" у честим споровима између Стејт департмента и Пентагона. Њен представник Гордон Џондро, портпарол Савета за националну безбедност, само је рекао да постоји листа кандидата за место заменика председниковог саветника за националну безбедност, задуженог за Ирак и Авганистан. На том положају је још Меган О’Саливен, али је најавила "одлазак". Уместо ње би дошао "цар" са знатно већим овлашћењима – предвиђа "Пост", напомињући да се тражи личност од највишег поверења какво код Буша уживају шефови министарстава спољних послова и одбране – Кондолиза Рајс и Роберт Гејтс.

Али, таквог засад нема иако је конкурс отворен, додуше – само "по позиву". Тешкоћа у проналажењу одговарајуће личности за тако важан посао потврђује да су смањене Бушове могућности да привуче врхунске кадрове који би му помогли да нађе спас у катастрофалном рату (у Ираку), сматра Курт Кембел, шеф овдашњег Центра за нову америчку безбедност и својевремени функционер Пентагона (када је председник био Бил Клинтон).

Међу стручњацима нема сагласности о корисности функције "ратног цара". "Заиста нам је неопходан неко ко ће да координира ратне напоре", каже Фредерик Кејган из Ентерпрајз института. Појединац не може да среди политику која је погрешна, констатује Карлос Пасквал, бивши координатор у Стејт департменту за обнову Ирака а сада потпредседник институције Брукингс.

У међувремену се поводом ирачког рата распламсавају овдашњи стратешки сукоби између Беле куће и Конгреса у коме сада премоћ имају њеним републиканцима ривалски демократи. Оба дома парламента условила су одобравање додатних 100 милијарди долара за ратне операције – одређивањем рока за повлачење трупа с највећег спољног бојишта.

Конгресмени траже да се повлачење из Ирака комплетира у следећој години, с тим што Представнички дом као крајњи датум истиче 31. август а Сенат – 31. март. Шеф Беле куће се супротставља било каквом орочавању те врсте и прети да ће ветом спречити иницијативе законодаваца.

Буш понавља да је "ратни председник". Таквим самодефинисањем је донедавно привлачио већину бирача која се на новембарским парламентарним изборима окренула – његовим политичким противницима, добрим делом због незадовољства кошмаризацијом рата у Ираку.