Србија домаћин Аустралији

У доигравању за Светску групу Дејвисовог купа за тенисере Србија ће дочекати Аустралију. Најзначајнији меч за наш тенис од његовог златног доба крајем осамдесетих игра се од 21. до 23. септембра. Могли су наши и боље да прођу, али с обзиром на предисторију дуела са аустралијском репрезентацијом, жреб у Лондону, седишту Међународне тениске федерације (ИТФ), био им је наклоњен. По правилима требало је да се игра у Аустралији будући да је у последњем међусобном окршају домаћин била наша селекција. Међутим, тај сусрет је одржан на неутралном терену, у Никозији, од 31. јануара до 2. фебруара 1992, у предвечерје санкција, када је наш спорт већ почео да плаћа цену политичкој кризи у СФРЈ. Те околности су узете у обзир па је домаћин јуче одређен жребањем.

– Када сам чуо да нам је ривал Аустралија, кроз главу ми је пролетело да ће као домаћин да изабере да се игра на трави и да је код куће још опаснија. Срећом, испало је да се игра код нас. Највероватније ћемо да се определимо за шљаку. Прижељкујемо да меч буде у Београдској арени, која би, нема сумње, била крцата – каже селектор Србије Дејан Петровић који одлично познаје прилике у аустралијској екипи и тенису ове земље уопште будући да је дуго живео тамо. – С њиховим најбољим играчем у дублу Полом Хинлијем сам победио на неколико турнира. О њиховом најбољем играчу Лејтону Хјуиту, некадашњем првом "рекету" света, све се зна. Аустралија је дуго муку мучила на такозваној другој табли, али стасао јој је Крис Гучоне који је ове године први пут играо у финалу турнира АТП, пред домаћом публиком, у Аделаиди. Поражен је против Новака Ђоковића. И то нам даје за право да се надамо пласману међу 16 најбољих на свету.

Игром случаја, меч с Аустралијом пре 15 година био је последњи који је наша репрезентација одиграла у Светској групи. С обзиром да је поражена с максималних 5:0 морала је у доигравање, али је пут на Кубу у септембру 1992. био неизводљив. Наша земља је увелико била под санкцијама. У Никозији је последњи пут за репрезентацију играо Слободан Живојиновић који је у првом мечу предао Ричарду Фромбергу због несносних болова у леђима. На другој табли био је Срђан Мушкатировић, док су се у игри парова Небојша Ђорђевић и Скопљанац Александар Китанов супротставили Тоду Вудбриџу, који је у каријери освојио 83 трофеја у дублу, и Џону Фицџералду, данас аустралијском селектору.

Повратак наше репрезентације на међународну сцену уследио је после санкција, 1995, на турниру Треће групе Евроафричке зоне у Сан Марину. После мукотрпног враћања угледа троструком полуфиналисти Дејвисовог купа (1988, 1989, 1991) наши предвођени Ђоковићем који је израстао у узданицу за две сигурне победе имаће шансу да се пред  домаћим поклоницима тениса изборе за ново поглавље у његовој историји. Нема сумње да ће се за меч с другом најуспешнијом репрезентацијом Дејвисовог купа свих времена (47 пута финалиста, 28 победа, три мање од САД) тражити карта више што ће бити још једна потврда поновног узлета "белог спорта" код нас и прилика да се у Београдској арени, Пиониру или ма где направи навијачка атмосфера која у Дејвисовом купу одудара од класичног тениског вимблдонског амбијента.