Srbija domaćin Australiji

U doigravanju za Svetsku grupu Dejvisovog kupa za tenisere Srbija će dočekati Australiju. Najznačajniji meč za naš tenis od njegovog zlatnog doba krajem osamdesetih igra se od 21. do 23. septembra. Mogli su naši i bolje da prođu, ali s obzirom na predistoriju duela sa australijskom reprezentacijom, žreb u Londonu, sedištu Međunarodne teniske federacije (ITF), bio im je naklonjen. Po pravilima trebalo je da se igra u Australiji budući da je u poslednjem međusobnom okršaju domaćin bila naša selekcija. Međutim, taj susret je održan na neutralnom terenu, u Nikoziji, od 31. januara do 2. februara 1992, u predvečerje sankcija, kada je naš sport već počeo da plaća cenu političkoj krizi u SFRJ. Te okolnosti su uzete u obzir pa je domaćin juče određen žrebanjem.

– Kada sam čuo da nam je rival Australija, kroz glavu mi je proletelo da će kao domaćin da izabere da se igra na travi i da je kod kuće još opasnija. Srećom, ispalo je da se igra kod nas. Najverovatnije ćemo da se opredelimo za šljaku. Priželjkujemo da meč bude u Beogradskoj areni, koja bi, nema sumnje, bila krcata – kaže selektor Srbije Dejan Petrović koji odlično poznaje prilike u australijskoj ekipi i tenisu ove zemlje uopšte budući da je dugo živeo tamo. – S njihovim najboljim igračem u dublu Polom Hinlijem sam pobedio na nekoliko turnira. O njihovom najboljem igraču Lejtonu Hjuitu, nekadašnjem prvom "reketu" sveta, sve se zna. Australija je dugo muku mučila na takozvanoj drugoj tabli, ali stasao joj je Kris Gučone koji je ove godine prvi put igrao u finalu turnira ATP, pred domaćom publikom, u Adelaidi. Poražen je protiv Novaka Đokovića. I to nam daje za pravo da se nadamo plasmanu među 16 najboljih na svetu.

Igrom slučaja, meč s Australijom pre 15 godina bio je poslednji koji je naša reprezentacija odigrala u Svetskoj grupi. S obzirom da je poražena s maksimalnih 5:0 morala je u doigravanje, ali je put na Kubu u septembru 1992. bio neizvodljiv. Naša zemlja je uveliko bila pod sankcijama. U Nikoziji je poslednji put za reprezentaciju igrao Slobodan Živojinović koji je u prvom meču predao Ričardu Frombergu zbog nesnosnih bolova u leđima. Na drugoj tabli bio je Srđan Muškatirović, dok su se u igri parova Nebojša Đorđević i Skopljanac Aleksandar Kitanov suprotstavili Todu Vudbridžu, koji je u karijeri osvojio 83 trofeja u dublu, i Džonu Ficdžeraldu, danas australijskom selektoru.

Povratak naše reprezentacije na međunarodnu scenu usledio je posle sankcija, 1995, na turniru Treće grupe Evroafričke zone u San Marinu. Posle mukotrpnog vraćanja ugleda trostrukom polufinalisti Dejvisovog kupa (1988, 1989, 1991) naši predvođeni Đokovićem koji je izrastao u uzdanicu za dve sigurne pobede imaće šansu da se pred  domaćim poklonicima tenisa izbore za novo poglavlje u njegovoj istoriji. Nema sumnje da će se za meč s drugom najuspešnijom reprezentacijom Dejvisovog kupa svih vremena (47 puta finalista, 28 pobeda, tri manje od SAD) tražiti karta više što će biti još jedna potvrda ponovnog uzleta "belog sporta" kod nas i prilika da se u Beogradskoj areni, Pioniru ili ma gde napravi navijačka atmosfera koja u Dejvisovom kupu odudara od klasičnog teniskog vimbldonskog ambijenta.