Шта ако Срби побесне

ИНТЕРВЈУ
Специјално за "Политику" од дописника Танјуга
Брисел, 11. априла – Руски амбасадор при ЕУ Владимир Чижов одбацио је, у интервјуу Танјугу у Бриселу, као "нереалне шпекулације" тврдње да би Русија могла да у последњем тренутку одустане од свог става о питању статуса Косова и Метохије зарад остварења других стратешких интереса у региону и свету. Бивши заменик министра спољних послова Русије и један од најбољих руских познавалаца балканских прилика још једном је поновио став Москве да се до решења за статус Косова не може доћи наметањем, већ само преговорима.

– Досадашњи ток догађаја око Косова је био предвидљив. Добро се знало да су неке чланице Контакт групе биле за брзо, можда, пренагљено решење статуса Косова на основу предлога Мартија Ахтисарија. Ми на ту ситуацију гледамо са неколико аспеката. Први је фокус на статус Косова у односу на Србију. Ту је наш основни поглед да свако решење, да би било одрживо, мора да буде плод преговора. Тај принцип није у вези само с Косовом, већ са сваким локалним и регионалним сукобом у свету.

После тога, ми имамо регионални фокус, јер стабилност Балкана зависи у великој мери од начина на који питање Косова буде окончано. Уколико буде наметања решења, лако је предвидети да ће доћи до дестабилизације.

Трећи аспекат је питање преседана. Толико пута сам од многих људи чуо како је Косово "јединствен случај" који неће представљати преседан. То може да се каже хиљаду пута, па могу, чак, и ја да се с тим сложим, али то ништа неће вредети јер ће решење неизбежно бити виђено као преседан у свету.

Четврти аспекат је глобалан и у вези је са УН. УН нису никада, за 62 године постојања, биле одговорне за легитимизацију насилног цепања неке своје чланице.

Како тумачите тренутан став ЕУ по питању статуса Косова и Метохије

– Званичан став ЕУ по питању Косова је у овом тренутку веома опрезан.
Ако пажљиво читате саопштења ЕУ, видећете да њен став не иде даље од похвала Ахтисаријевих напора. Такође је добро познато да постоје различита виђења унутар ЕУ, што је у потпуности разумљиво зато што унутар ЕУ постоје земље које имају сличне проблеме. Постоји заједнички став да, ма какво решење да буде, ЕУ треба да преузме део одговорности за Косово после постизања статуса.

Поједини кругови у Бриселу и Вашингтону оптужују Русију да преко косметског случаја жели да ојача свој утицај у Грузији и Молдавији, као и на Балкану. Да ли је Космет само још једно међународно питање којим Русија мора да се бави као велика сила или, пак, постоји још неки специфичан интерес?

– Постоје два мотива. Једно је питање традиционалних веза Русије са земљама Балкана – са Србијом, али не само са њом. Друго, Русија је стални члан Савета безбедности УН и природно је забринута за међународне последице косовског проблема, укључујући међународне правне последице тог питања. 

Што се држава са замрзнутим сукобима тиче, треба бити доследан у оцењивању руског става. Да је Русија желела да искористи независност Косова као преседан, она би то подржала и искористила за промовисање независности непризнатих ентитета у бившем Совјетском Савезу. Али ми то не не чинимо. Баш насупрот томе, ми упозоравамо све у међународној заједници, у Савету безбедности, у Контакт групи, на могуће негативне последице независности Косова.

Кроз медије се често шаље порука, веома често циљана на српско јавно мњење, да ће Русија одустати од свог става по питању Косова и Метохије на самом крају процеса. Да ли Русија има интереса да одустане од свог става у последњем тренутку? У том контексту се у медијима спомињу приче да би Вашингтон био спреман за тајне преговоре с Москвом како би она одустала од свог става о Космету, а спомиње се и дипломатска трговина у вези са Северном Корејом и Ираном.

– (Смех) Ја бих рекао да су то шпекулације које немају благе везе са стварношћу, ни са руске ни са америчке стране. Можда су неки људи заинтересовани да намерно шире такве шпекулације. То не бих искључио. Али то је заиста неозбиљно.

Дакле, Русија нема интереса да у последњем тренутку мења свој принципијелан став?

– Знате, Русији је стало до свог имиџа у свету.

Ричард Холбрук и још неки функционери и аналитичари тврде да ће, уколико не буде резолуције и независности, Албанци побеснети.

– Чуо сам то много пута, али још нико није, рецимо, споменуо – шта ако Срби побесне?

Ви сте лично више пута боравили на Косову и Метохији. Пратите на основу извештаја садашње стање. Да ли Русија сматра да су стандарди на Космету испуњени?

– Наш закључак је да нису. Осам година након Резолуције 1244, сасвим је очигледно да њен већи део није испуњен, поготову део у вези са Србима, са њиховом безбедношћу и са повратком расељених. Пре него што се Резолуција 1244 замени, сасвим је логично испитати да ли је она спроведена.

Како видите даље кораке у процесу? Амерички државни подсекретар Николас Бернс је недавно, у Бриселу, рекао да очекује усвајање резолуције у Савету безбедности УН крајем априла, почетком маја. Сада то изгледа доста нереално.