Кад је болница „тежак пацијент”

Крагујевац – Проблеми нису од јуче, гомилали су се деценијама, из разноразних разлога, и није их могуће решити за два, три месеца, каже проф. др Небојша Арсенијевић, који је крајем септембра 2012. именован за вршиоца дужности директора Клиничког центра „Крагујевац”, установе која има 2.160 запослених и ка којој гравитира око 2,5 милиона становника централне Србије.

КЦ „Крагујевац” је „тежак пацијент”, упозорава некадашњи декан Медицинског факултета и директор Института за јавно здравље, наводећи да се на врху листе проблема с којима ће морати да се бори налазе забрињавајући мањак лекара и медицинских сестара, критична застарелост опреме, раширена корупција, огромни дугови, лоша кадровска структура наслеђена из претходних година, те депресија запослених.

– Преломна година за наш здравствени систем била је 2002. Тада је Министарство здравља, с циљем да нешто уштеди и стави акценат на примарну заштиту, практично забранило специјализацију. Млади лекари нису могли ни овде да науче оно што је требало, а камоли да иду у иностранство, да се упознају са новим технологијама и методама. Тако је направљен велики зјап, поготово ако се има у виду да је за школовање једног специјалисте потребно девет година – каже Арсенијевић, наводећи да у КЦ „Крагујевац” данас на општој хирургији ради свега 14 хирурга, два мање него 1968, када је у овом граду постојала само општа болница.

У КЦ „Крагујевац” недостаје више од сто лекара специјалиста и најмање толико медицинских сестара. На „бироу рада” их има чак и више, али држава, једноставно, нема новца којима би „покрила” њихово ангажовање. Какву „терапију” применити у ситуацији када је један део опреме последњи пут обновљен пре скоро две деценије, а други уопште није у употреби.

– Ниједна држава нема онолико новца колико може да потроши један здравствени систем. То је аксиом, али многе ствари се могу поправити бољом организацијом. Знате, систем почиње да оболева оног тренутка када у њега пустите медиокритете који су, по правилу, подложни корупцији. Истовремено, 30 одсто наше опреме је ван функције, а скенери и акцелератори су стари по 16 година. Између осталог, због тога су и велике листе чекања. Збрисаћу их тамо где су направљане вештачки, а крађу и махинације ћу свести на минимум. Али ако не будем видео да се „пацијент” опоравља, захвалићу се на поверењу – категоричан је Арсенијевић.

Иако ће се тек показати како систем функционише у „новој поставци”, Арсенијевић сматра да је добро што је држава донела одлуку да неизмирене обавезе здравствених установа конвертује у јавни дуг.

– Дугови КЦ „Крагујевац за лекове и санитетски материјал, направљени током претходних година, сада премашују 10 милиона евра. И ако сте буквално сваког дана суочени са могућношћу да вам неко од поверилаца блокира рачун, онда ви немате довољно времена да се бавите суштинским стварима. Министарство здравља ту не може много да учини, јер је новац у Заводу за здравствено осигурање, чији су први људи продукт политичког договора. Положај министра здравља у нашој земљи није само због тога тежак. Он је кадровски развлашћен. Директоре клиничких центара поставља влада, а директоре домова здравља општинска и градска власт. У таквом систему највише трпе здравствене установе и пацијенти, односно осигураници. Парадокс је што и једни и други морају да полажу рачуне здравственом фонду, уместо да буде обрнуто – сматра вршилац дужности директора КЦ „Крагујевац”.

Поред Ниша, Крагујевац је једини град у којем не постоји општа болница, односно секундарни ниво здравствене заштите. КЦ „Крагујевац” је, каже Арсенијевић, принуђен да преузме и ту улогу, иако републички фонд то „не препознаје”. Ипак, решење постоји, а оно се, према мишљењу саговорника „Политике”, огледа у неконвенционој борби са проблемима.

– Сваки рат се, прво, изгуби у духу, а какво је стање овде, изгледа да је тај рат одавно изгубљен. Ја морам да оживим „пацијента”. Запослени су у великој депресији, једни се купају у крви, други у сопственом греху. То мора да се промени. Са добром базом коју смо направили на Медицинском факултету, са тридесетак младих и енергичних људи, спремних да се ухвате укоштац са професионалним проблемима и супротставе се корупцији, мислим да ћу успети да „излечим” ову установу. Само не могу да кажем кад, јер то је рат са много битака – поручује Арсенијевић.

Бране Карталовић