Злочин и казна "Шкорпиона"

Случај убиства шесторице сребреничких муслимана, у јулу 1995. године код Трнова, због којег су прекјуче осуђена четворица припадника "Шкорпиона", јавно је отворен 1. јуна 2005. године. Тада је видео снимак са забележеним злочином приказан на суђењу Слободану Милошевићу, током сведочења генерала Обрада Стевановића. У муњевитој акцији српске полиције за неколико дана ухапшена су петорица припадника ове јединице. Извођење овог доказа у Хагу био је само окидач за реакцију наше полиције и Тужилаштва за ратне злочине, јер се за касету у Србији знало неколико месеци раније. До снимка је прва дошла Наташа Кандић, директор Фонда за хуманитарно право, која је на суђењу заступала породице убијених.

У јулу 2003. године, у Окружном суду у Београду, на суђењу Саши Цвјетану, припаднику "Шкорпиона", оптуженом за злочин над албанским цивилима у Подујеву, Наташи Кандић обратио се сведок тог догађаја Горан Стопарић, који је тврдио да има информације и о убиствима у Трнову. Рекао је да постоји снимак стрељања заробљеника.

Председници ФХП касету је у новембру 2004. године дао Душко Косановић, бивши припадник "Шкорпиона", који је у јединици био камерман. Објаснио је да он није аутор снимка, већ да му је касету дао Слободан Стојковић, који га је на трновском ратишту одменио на пословима снимања. Косановић је 2004. године већ започео преговоре о сведочењу пред хашким судом. Поставио је услов да касета не буде приказана у Србији, док он не напусти земљу.

Кључни доказ

У фебруару 2005. године, Наташа Кандић односи снимак егзекуције српском тужиоцу за ратне злочине Владимиру Вукчевићу. Погледавши садржај касете, Вукчевић обавештава полицију. Одмах је обезбеђена заштита сведока, а "Шкорпиони" су лоцирани и "стављени на мере".

Слободан Медић, командант те јединице, као и Пера Петрашевић, Александар Медић, Александар Вуков и Бранислав Медић живели су у околини Шида, неки од њих су били веома имућни. После четири месеца полицијске истраге, ухапшени су за неколико дана, одмах по емитовању снимка у Хагу. Слободан Давидовић, један од егзекутора, ухапшен је, а касније и осуђен у Хрватској, чији је држављанин, док је Милорад Момић у бекству у иностранству. Остали учесници ликвидације идентификовани су само по надимцима Ђоле Шиптар и Миша Турчин.

Душко Косановић је у мају 2005. године напустио Србију и сада је под заштитом Трибунала у Хагу. Он је хашком суду доставио копију егзекуције муслимана у Трнову, док је Србији оставио оригинал. Ипак, у процесу пред српским судом сведочио је посредно, видео линком. Потресни снимак убијања претучених и везаних заробљеника којима су "Шкорпиони" пуцали у леђа, приказан је на суђењу као кључни доказ тужилаштва. То је било први пут да се на једном суђењу прикаже видео запис убиства.

Неке од жртава, које су се до тада водиле као нестале, препознале су њихове породице, видевши егзекуцију као ударну вест на телевизији. Две мајке препознале су своје синове. На основу видео записа и ДНК анализе, као жртве су идентификовани Сафет Фејзић, Азмир Алиспахић, Сидик Салкић, Смајл Ибрахимовић, Дино Салиховић и Јусо Делић.

Адвокати оптужених су на суђењу тражили да Наташа Кандић буде саслушана као сведок, јер има информације о томе како је касета доспела пред хашки и пред наш суд. Одбрана је предлагала да суд издвоји касету из доказног материјала, сумњајући у веродостојност њеног садржаја. Чули су се приговори да је Косановић избрисао делове снимка на којима се види Момић, јер су њих двојица рођаци. Међутим, аутентичност видео и аудио материјала потврђена је вештачењем.

Успомена на злочин

На суђењу се чуло да је Слободан Стојковић, аутор снимка, касету предао Косановићу одмах по повратку "Шкорпиона" у Ђелетовце. Косановић је тврдио да је касету умножио и дао Слободану Медићу. Он је порекао да је са снимка уклонио Момића, док је Стојковић тврдио да му се чини да на касети недостају делови где "Давидовић оверава заробљенике, а Момић и Бранислав Медић пуцају у последњу двојицу". Стојковић је тврдио да је злочин снимио по наређењу свог имењака Медића, који је желео да има "успомену".

Слободан Медић је до краја суђења тврдио да није наредио ни стрељање ни снимање, да је снимак видео први пут 2005. године на телевизији и да би била лудост наредити злочин и све то снимити камером. "Тог камермана убио бих као зеца", казао је командант "Шкорпиона".

Постојање снимка ликвидације муслиманских заробљеника, судећи према изјавама са суђења, није било строго чувана тајна ни током претходних десет година у Шиду и околини. Неки сведоци на суђењу су говорили да је касету са снимком стрељања заробљеника чак било могуће изнајмити у једном видео клубу у том граду.

"Та касета је шетала по видео клубовима у Шиду, знам да је било могуће изнајмити је у видео клубу ′Ласер′. То је била јавна тајна, гледао је ко је хтео. Душко Косановић је предлагао да се касета прода Наташи Кандић ако се избрише део снимка где се види Момић", рекао је оптужени Александар Медић.

Петрашевић је изјавио да је у Ђелетовцима негодовао због снимка злочина, али да га је, како тврди, командант умирио речима: "Не бој се, то ће бити приказано само једној особи".

Породице убијених муслиманских заробљеника сматрају да су "Шкорпиони" били оружана снага Србије. Суд је утврдио да је та јединица била паравојна формација, да је стрељање наредио Слободан Медић и да никога није било изнад њега. Команданту јединице изречена је двадесетогодишња робија, што је максимална казна по нашем закону. Судија Гордана Божиловић-Петровић образложила је да су "Шкорпионе" чинили припадници обезбеђења нафтних бушотина који су били запослени у Нафтној индустрији међународно непризнате РСК, а није било доказа за тврдњу из оптужнице да је Медићу команду о стрељању издао непознати официр Војске Републике Српске.

--------------------------------------------------------------------------

Од нафтних поља до Подујева

Одред "Боца", како су се "Шкорпиони" прво звали, настао је у пролеће 1992. године, после повлачења војске, када се у Ђелетовцима указала потреба за обезбеђењем нафтних поља у непосредној близини границе са Хрватском. Обезбеђење Нафтне индустрије Крајине водио је Слободан Медић. Током наредних година јединица је окупила велики број људи, а према неким информацијама кроз њу је прошло 2.500 људи, привучених добрим платама.

"Шкорпиони" су три пута одлазили на ратиште, где су били под командом Вуковарског корпуса, у Бихаћ, у Кладушу и у Трново. На последњем терену у Трнову прикључени су Војсци Републике Српске.

Како се на суђењу чуло, "Шкорпиони" су расформирани 1996. године, после чега су ушли у резервни састав Специјалних антитерористичких јединица МУП-а Србије. У марту 1999. године са истим командним саставом "Шкорпиони" су упућени на Космет. Припадници те јединице доведени су у везу са убиством 14 албанских цивила и тешко рањавање петоро деце 28. марта 1999. године у Подујеву, због чега је на 20 година затвора осуђен само један "шкорпион", Саша Цвјетан.

-------------------------------------------------------------------------

Жалба Тужилаштва

Тужилаштво за ратне злочине уложиће жалбу Врховном суду Србије на пресуду "Шкорпионима", потврдио нам је Бруно Векарић, портпарол тужилаштва. Он за сада не може да се изјасни о наводима будуће жалбе, јер тужилаштво још није добило такозвани писани отправак пресуде, у коме ће детаљније бити објашњена првостепена одлука.

Очекује се да ће тужилаштво у другостепеном поступку тражити максималне казне за све оптужене, како је заменик тужиоца Небојша Марковић и рекао у завршној речи.