Никоме није у интересу да дође до сукоба

Тензије које су се подигле око постављања, сада и најаве рушења споменика у Прешеву, под хитно треба да се спусте. Никоме није у интересу да дође до сукоба са несагледивим последицама. Треба радити на враћању и јачању међусобног поверења, не на поновним подвајањима. Договором се може и мора превазићи настали проблем, уз поштовање закона. Сви треба да схвате да је време оружаних сукоба далеко иза нас, казао је за „Политику” Галип Бећири, председник Националног савета Албанаца.

Бећири каже да је потребно стрпљење и разумевање за објективне тешкоће, али и много већа заинтересованост државе да економски ојача ово подручје, привуче инвеститоре, отвори нова радна места. Незапосленима је лако манипулисати, ту је по мени кључ проблема. Економски развој Србије, некако ми се чини, завршава се до Врања. Бујановац и Прешево остају на маргини. И зато је све више оних који одлазе са овог подручја у потрази за бољим животом.

Како да буде више инвестиција када ово подручје важи за нестабилно?

То је добар изговор за политичаре да побегну од решавања животних проблема. Нека крену инвестиције, нека се отворе нови погони, нова радна места, нека се промени привредни амбијент, видеће се колико тога ће се променити набоље. Не може се стално враћати у прошлост и причати о ружним дешавањима. Треба се окренути будућности и враћању поверења.

Да ли је Национални савет на чијем сте челу оправдао очекивања Албанаца?

Нисам пристрасан ако кажем да јесте. Ми смо пре две и по године формирани да бисмо се борили за равноправност и добробит Албанаца, ма где они живели у Србији. При том одржавајући природне везе са Косовом и Албанијом. Могу да кажем да смо после почетног лутања на добром путу да се изборимо за права која нам по закону о националним мањинама припадају. Ту пре свега мислим на решавање проблема у образовању, култури, информисању, употреби језика и симбола, који су најактуелнији.

Где је највише постигнуто?

У области образовања, проблем уџбеника за основце, који су пре две године учили из бележака, због забране увоза књига са Косова, постепено смо решавали у сарадњи и уз одобрење ресорног министарства са којим имамо одличну сарадњу.

Почело је са букваром, данас имамо 55 књига на албанском, од укупно 90, што је изванредан напредак. Ускоро ће се, надам се, решити и проблем уџбеника за средњошколце, превођењем књига српских аутора, аутора Албанаца са овог подручја, и увозом из Албаније. Велики успех је отварање одељења суботичког Економског факултета у Бујановцу, излажење листа „Национал” на албанском језику, који ми финансирамо, као и гостовање државног ансамбла из Албаније. То је оно што је добро. Проблема има у употреби језика и писма, у судству, полицији, мањка број преводилаца и коначно издавање исправа на албанском језику, што је регулисано законом.

Ипак, чини се, највише проблема ствара употреба заставе?

Баш тако. Тражили смо да легално користимо заставу Албаније, сматрајући да не повређујемо ничија осећања. Држава Србија нам то не дозвољава, јер је противно Уставу. Упутили су нас на израду заставе која ће бити другачија од ове коју користимо, а која је национална застава Албанаца и постоји и пре државности Албаније. Видећемо, договором свих релевантних чинилаца у албанском народу, надам се, решићемо и то питање. Али, морам да кажем и ово – годинама на Дан заставе качимо ту заставу на зграду СО, ту стоји неколико сати, затим је скинемо. У почетку је било различитих коментара, сада их нема. Никоме не смета. Као што не смета ни ова која је на улазу у зграду Националног савета. Искрено речено, нико нам није дозволио њено качење, али колико видим не смета никоме.

Говорите како економија треба да буде преча од политике, али савет су формирали представници политичких странака?

Чињеница је да Национални савет чине представници две политичке партије Албанаца са ових простора – Партије за демократско деловање и Демократске уније Албанаца, које су, када је формиран, биле на власти. Сада више нису, али то не значи да смо ми у опозицији. Национални савет Албанаца је признати репрезентативни орган свих Албанаца.

Савет, ипак, нема баш добре односе са албанским партијама на власти у Бујановцу и Прешеву?

Није да баш немамо, али та сарадња ипак, искрено речено, није онаква каква би требало да буде. У области информисања готово да и не постоји. Има проблема и око финансирања. Док локална самоуправа у Бујановцу издваја 400.000 динара за рад Националног савета у Прешеву нема такве ставке у њиховом буџету. У питању је, иако се ради о нашим сународницима на водећим функцијама, инат или лични интерес. Ниподаштавају нас, као да се не ради о заједничком интересу. Контактирају са нама само када смо им потребни. Као да не заступамо интересе свих Албанаца.

Тражили сте да и представници Албанаца са овог подручја учествују у разговорима Београда и Приштине?

Јесмо, али када је било актуелно да ће у разговоре бити укључени и српски представници са Косова. Како они нису директно укључени, нема потребе да ми то више тражимо. Наш став је познат – залажемо се за принцип реципроцитета на релацији Срби на Косову – Албанци у прешевској долини, што њима тамо, то нама овде.