Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Још једна мршава берзанска година

Још једна мршава берзанска година

Берзанска година за нама није донела истински бољитак инвеститорима, акционарима и емитентима на овдашњем тржишту, те се мирне савести може окарактерисати као још једна изгубљена година за акционарство у Србији.

Ако не буде неких великих изненађења последњих трговачких дана, промет на овдашњем берзанском тржишту у 2012. биће на рекордно ниском нивоу, чак испод 2010. године када је забележен просечан дневни промет од 0,9 милиона евра. Лошој корпоративној слици Србије допринео је већи број фактора, а пресудни су били: наставак економске кризе, низак ниво заштите мањинских акционара и корпоративна афера око Агробанке која је додатно разочарала и обесхрабрила портфељне инвеститоре.

Индекс најликвиднијих акција, Белекс 15, годину приводи крају у плусу од неколико процената, док је реално у минусу, уколико се укалкулише слабљење курса динара које је било интензивно у првој половини године. Најквалитетније хартије остале су тако дебело потцењене и у 2012. години, што је реална слика како пре свега страни инвеститори вреднују пословни и инвестициони амбијент у нашој земљи.

Централна хартија домаћег тржишта била је Нафтна индустрија Србије (НИИС) која је у 2012. забележила раст тржишне капитализације за више од петине, те се последњих дана старе године креће око нивоа од 740 динара. Веома ефикасно пословање ове највеће компаније на Белексу, примена високих стандарда у спровођењу корпоративног управљања, као и најава исплате дивиденде за наредну годину, охрабрили су улагаче у акције НИС-а нарочито у последњем тромесечју које је овој хартији донело и гро овогодишњег добитка. Ипак, чињеница да је вредност ове компаније тек за око 2,6 пута већа од његове очекиване овогодишње добити говори колику неизвесност портфељни инвеститори зарачунавају када је домаће берзанско тржиште у питању.

Највећи добитник међу акцијама из корпе индекса Белекс 15 био је суботички Ветеринарски завод (ВЗАС) који је порастао преко 70 процената као последица спровођења понуде за преузимање од стране већинског власника, док је Енергопројект холдинг (ЕНХЛ) годину завршио са растом већим од 50 процената. Велики скок тржишне капитализације овог грађевинара дошао је пре свега као последица снажног уласка у власништво главног конкурента, компаније Напред, да би се касније у трку за акцијама укључили и менаџери и запослени унутар самог Енергопројекта.

Високе двоцифрене стопе раста забележили су и бечејски Сојапротеин (СЈПТ) и београдски Имлек (ИМЛК). Највећи регионални прерађивач соје регистровао је снажан раст тржишне капитализације што је била директна последица одлуке скупштине акционара ове компаније о располагању имовине велике вредности која је акционарима дала могућност продаје акција по цени од 827 динара. С друге стране, Имлек је привео 2012. годину крају на нивоима близу историјски највиших вредности, у великој мери захваљујући стицању сопствених акција од стране саме компаније. Продаја Имлека неславно је пропала средином године, али већински власник највеће домаће млекаре није одустао од намере да удоми ову компанију чим се стекну тржишни услови. Највећи губитник међу емитентима из реалног сектора био је пиротски Тигар (ТИГР) који је изгубио више од половине вредности услед незавидне финансијске ситуације у којој се нашла та компанија.

Доминантна банкарска акција била је нишка АИК банка (АИКБ) у којој, упркос најавама, грчка АТЕ банка није продала петину власништва, док је домаћи Суноко знатно повећао власнички удео пре свега током летњих месеци. АИК, али и све друге банкарске хартије, у великој мери трпели су у 2012. години последице афере Агробанка па су акционари домаћих банака махом остали без позитивног приноса у текућој години. Највећа домаћа банка под контролом државе, Комерцијална (КМБН), упркос опоравку пред крај године, забележила је двоцифрену стопу негативног приноса, а већем поверењу инвеститора нису допринели ни рекордни резултати ове банке.

Упркос прилично суморној протеклој години сентимент тржишта последњег тромесечја био је далеко оптимистичнији, али за враћање пуног поверења инвеститора у овдашње тржиште акција није довољан само скок светских берзи, већ пре свега много већи напори овдашњих државних институција у смеру развоја акционарства и берзанског пословања. 

Ненад Гујаничић

Синтеза инвест груп

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.