Глума није само посао, то је страст

Глумица Ивана Николић је прави позоришни посвећеник. Стални члан Београдског драмског позоришта постала је пре две године, у чијем ансамблу важи за миљеницу због своје племенитости, одговорности и искрености. Из вечери у вече ова млада уметница несебично даје своје емоције позоришној публици, која има прилику да је гледа у пет представа које су на репертоару БДП-а. Све своје хероине, каже, подједнако воли и свакој се са истим жаром предаје из вечери у вече, било да је у питању лик Нине Круз у комаду „Све о мојој мајци”, Ненси у делу „Свирај то поново Сем”, било Изи у „Зечјој јами”, односно Мери у остварењу „Харолд и Мод” и Марине у „Дрекавцу”.

– Увек су ми биле занимљиве све те жене које сам добијала да играм. Мислим да сам имала среће, с обзиром на то да нисам могла да бирам. И кад се на први поглед учини да можда улога не пружа много, увек је питање рада, маште и инспирације – да ли ћете да будете досадни себи и другима или ћете да се заиграте. Сви ми маштамо о томе шта бисмо волели да одиграмо. Дивно је кад вас те улоге сачекају или добијете шансу да бирате. Али, ако се то не деси, мислим да не треба очајавати, већ треба радити са радошћу оно што је пред вама – каже наша саговорница.

Рођена Шапчанка, Ивана Николић завршила је Факултет драмских уметности у Београду 2006. године у класи професора Владимира Јевтовића, у друштву са Виктором Савићем, Борком Томовић, Катарином Марковић, Марином Воденичар, Ђорђем Марковићем, Михаилом Лаптошевићем, Јаном Милић, Иваном Ђорђевићем.

Глума јој, ипак, није била у плану, будући да потиче из лекарске породице, па је од најранијег детињства медицина била нешто о чему је сањала. Ипак, велика промена наступила је пред крај средње школе.

– До тада у позориште сам ишла само да гледам представе у Шабачком позоришту. Две моје најбоље другарице су ме, међутим, наговориле да после завршеног трећег разреда средње школе са њима покушам да упишем ФДУ. Те године професорка Гордана Марић примала је класу и тек када сам ушла у ужи избор, када сам прошла часове из стручноуметничких предмета, заљубила сам се у глуму. Међутим, то је ипак био неуспешни покушај. Ни следеће године нисам прошла на пријемном. У међувремену сам уписала Филолошки факултет и завршила прву годину, али сам две недеље пре пријемног испита поново покушала да упишем глуму. Трећа срећа се и мени посрећила – прича Ивана Николић.

Тог лета ова млада уметница сањала је и досањала Симовићеву „Хасанагиницу”, лепу пекарку из „Сабирног центра”, рецитацију „Из контемплација” Виктора Игоа и још 14 имитација које је казивала пред строгом пријемном комисијом ФДУ-а.

– Од малих ногу била сам искључива. Оно што волим да радим – радим пуним плућима, свим срцем и посвећено, али зато, рецимо током школовања није било шансе да се приближим математици. Глума није само посао, то је страст! У току процеса рада на новој улози волим да утабам добар, стабилан пут за сваку сцену. Развила сам мале ритуале за сваку представу, у смислу шта урадим прво када дођем у позориште да играм представу. Када је на репертоару „Дрекавац”, у гардероби сам већ у 18 сати и одмах идем у шминкерницу, али зато када играмо комад „Свирај то поново, Сем” прво морам да се видим са колегама. Прија ми када имам ту своју рутину и када је ништа не ремети. Онда осећам свој унутрашњи мир и кроз представу корачам сигурно – прича Ивана Николић и открива да би волела да у неком наредном периоду добије улогу у представи „На дну” Максима Горког, јер је руски класици посебно надахњују.

Ивана Николић снимила је и први играни филм. Реч је о британском остварењу „Битка за крв”, у којем игра келтску ратницу. Реч је о наставак филма „Ironclad” који прича о сукобу Британаца и келтских побуњеника. У њиховим редовима су изузетне ратнице: жене вучице, а будући да има искуство у борилачким вештинама, снимање овог филма јој је било посебно занимљиво

----------------------------------------------------------------

Са коњима од детињства

Поред глуме Ивана Николић има и свој хоби. Велики је љубитељ коња, односно животиња. У изнајмљеном стану на Врачару скоро годину дана дружи се са псом Дином којег је усвојила, пошто га је пријатељ спасао од немарних првих власника.

– Моја велика љубав, страст, посвећеност још од малих ногу јесу коњи. Већ трећа генерација моје породице бави се гајењем енглеских пунокрвњака и ту емоцију сам и сама наследила. Мој љубимац је прелепи алати пастув Каријер, ождребљен у нашој штали. Он је тренутно „на годишњем одмору”! Шета се по пашњаку после завршене сезоне. Његову љубав сам тешко освајала. Док је тренирао у Београду, месецима сам сваког јутра устајала у пет сати да бих стигла на време за његов тренинг. Сваки слободан тренутак проводим у Коњичком клубу „Алекса Дундић” где вредно тренирам, прича млада глумица.