Стан као вино: што старији, то скупљи

Многи који купују стан суочавају се са чињеницом да су стари станови често скупљи од оних у новоградњи. Иако то некима није баш логично, продавци истичу да је предност старе градње, поред добре локације, и квалитет, док се, с друге стране, заинтересовани за куповину жале да им је тешко да поред новца за стан обезбеде и средства за реновирање.
- Продавци старих станова би требало да коригују, тачније да снизе цене - сматра Ивана, менаџер једне успешне београдске агенције, образлажући то следећим речима: - Главни разлог којим оправдавају високе цене квадрата јесте добра позиција зграде, односно локација која је често пресудна за одабир стана. При том занемарују чињеницу да у такве станове треба уложити и знатна средства за електричне и водоводне инсталације, а о санитаријама и да не говорим. Нормално је да свако уради купатило према властитим потребама и жељама. Често треба заменити и дотрајали паркет, а негде је и столарија у лошем стању. Ту је и неизбежно кречење. Кад се све сабере, то је још неколико хиљада евра. Тиме је цена стана знатно увећана и купац треба добро да размисли. На пример, на Врачару по готово истој цени могу да се купе стари и нови стан. Питање је исплате ли се време, труд и новац за реновирање.

Искуства неких агенција показују да има купаца који радије бирају старе станове, пре свега због квалитетне градње и одговарајућег распореда.

- Станови у новоградњи обично су добро нашминкани. Фасаде изгледају солидно, али када се уђе у стан одмах се уочавају недостаци. Тачно је да се квадрат у новоградњи у близини Храма Светог Саве може наћи и за 1.700 евра, али је питање шта се добија. Већина кухиња у таквим становима је без прозора! Зарад неке уштеде кухиња и дневна соба повезују се пултом. Нема природне вентилације па сви мириси пролазе кроз дневну собу. Размак између зграда је тако мали да станари гледају једни друге и, практично, могу да се рукују преко тераса! У таквој ситуацији купци се радије опредељују за стару градњу. Ти станови су знатно квалитетнији. Старији људи који имају велике станове одлучују се да их продају, пре свега зато што им више није потребно толико простора, а не желе да се упуштају у авантуру реновирања. Зато купују мање станове, обично у новоградњи, јер су им они лакши за одржавање, а остатак новца или дају деци или опет улажу у некретнине које издају - каже Дарко Меденица, директор агенције Трофеј.

Пракса показује да има и оних који се плаше да купе стан од "сумњивих" инвеститора.

- На нашем тржишту је права поплава непоузданих инвеститора којима је једини циљ што боља зарада. Максимално штеде на материјалу и обарају квалитет. Најгоре од свега је што су у стању и да преваре купца. Замислите човека који са породицом живи у изнајмљеном стану, подигао је кредит и, поред тога, задужио се на све стране да би имао за учешће. Купи стан и кад дође време за усељење сазнаје да још двоје људи полаже право на исти! Кад схвати да је остао и без новца и без стана, настаје права драма. Купци не желе да се упуштају у такав ризик. Поучени негативним искуствима рођака и пријатеља, опредељују се за станове провереног квалитета и сигурних инвеститора. Станком нема проблема са продајом. Људи знају ко и како гради. Купци више нису наивни. Кад бирају стан воде и архитекту са собом - истиче Миодраг Ружић, пи-ар менаџер Станкома.

Ако купујете стан преостаје вам да добро размислите, узмете у обзир све његове предности и недостатке, посаветујете се са стручњацима и тек онда донесете одлуку.