Редовним прегледима против болести бубрега

Водичи добре клиничке праксе, који садрже правила поступања лекара од почетних симптома обољења до излечења пацијента, недавно су угледали светлост дана. Ови водичи имају циљ да олакшају рад лекарима и да побољшају збрињавање пацијената у Србији. Читаоци „Политике” и гледаоци емисије „Свет здравља” на РТС-у моћи ће сваке суботе да се упознају са препорукама за лечење неких болести.

Хронична бубрежна инсуфицијенција (слабост) представља болест која се карактерише неповратним пропадањем нефрона, функционалних јединица у бубрегу, до нивоа када њихов преостали број није у стању да одржи равнотежу организма. Узроци обољења су многобројни, а најчешће су повишен притисак и шећерна болест.

Како објашњава професор др Стева Пљеша, руководилац радне групе за израду водича за хроничну бубрежну инсуфицијенцију, сматра се да тренутно 10 до 11 одсто светске популације има неки степен бубрежне инсуфицијенције, што представља број од 600 милиона људи широм света.

Симптоми болести су веома неспецифични, па се тако јавља малаксалост, мучнина, гађење, брзо замарање, губитак апетита, смањење концентрације, лош сан... Са напредовањем болести симптоми постају израженији и бивају праћени карактеристичним биохемијским параметрима, као што је пораст нивоа урее и креатинина, појавом анемије, порастом нивоа калијума...

– Имајући у виду неспецифичност симптоматологије у почетним стадијумима хроничне бубрежне инсуфицијенције очигледно је да је најважније рано откривање ове болести. То је могуће уколико се барем једном годишње јавимо изабраном лекару и урадимо класичне анализе крвне слике, мокраће, нивоа шећера у крви и нивоа азотних материја, урее и креатинина. Након првих контрола изабрани лекар ће одлучивати о фреквенцији контрола у зависности од приспелих налаза, општег стања пацијента и стања болести која је довела до хроничне бубрежне слабости – објаснио је др Пљеша.

Шта треба учинити да се правовремено болест открије и заустави прогресија с обзиром на то да је дефинитивно излечење код ове болести немогуће, др Пљеша каже да пре свега треба здраво живети што подразумева престанак пушења, бављење физичким активностима примерено годинама и физичком стању, узимање здраве хране без велике количине масти, уз доста течности (најмање 1,5 до 2 литре дневно) и избегавање газираних пића.

– Постоји пословица која каже: „За сваку попијену чашу воде бубрег каже хвала.” Лечење хроничне бубрежне инсуфицијенције се превасходно односи на лечење обољења која су довела до појаве хроничне бубрежне слабости. Уз то постоје и неке специфичне терапије које спроводи нефролог, а коме ће пацијенти бити упућени од изабраног лекара када се за то укаже потреба на основу процене биохемијских налаза, општег стања пацијента и симптома. У специфичне терапијске поступке свакако спада корекција малокрвности, регулације ацидо-базног стања и електролитног статуса, пре свега нивоа калијума и фосфора, надокнада витамина Де, али за ову врсту терапије надлежан је нефролог. Као последња терапијска опција код терминалне бубрежне инсуфицијенције остаје дијализа. Тренутно у Србији број нових пацијената на дијализи износи 110 болесника на милион становника, што је просек Европе, а на дијализи се налази око 4.500 болесника – нагласио је др Стева Пљеша.

Водичи добре клиничке праксе, каже наш саговорник, систематски су развијани докази који треба да помогну лекарима у доношењу најбоље могуће одлуке за третирање одређених клиничких стања.

Водичи су доступни на интернет-презентацијама Министарства здравља Републике Србије (­ww­w.zdravl­je.g­ov.rs) и Агенције за акредитацију здравствених установа Србије (www.azus.gov.rs).